VODA, BAŠKA ŽIVJENJA, Punat oko 1970.

Priču „Voda, baška živjenja“ zapisao je u Puntu Rado Žic Mikulin oko 1970. Preveo 2021. Leonard Eleršek.

VODA, IZVOR ŽIVOTA (ŠTO)

Zimi smo na našem otoku imali puno vode. Znalo je padati kao iz kabla. U proljeće je bilo manje kiša, a ljeti ih nije bilo. Kako je za život voda najvažnija, nastojali smo sačuvati svaku kaplju vode. Zato imamo imena za svaku vrstu voda.

Mornica i slatke vode

Najviše vode je u moru. Ta se voda zove mornica, slana je i pomalo gorka. Teško se pije, a kad se pije uništi tijelo. Osim nje postoje i slatke vode. U njih spada kišnica, koja pada iz oblaka[1]. Jedan dio kišnice ulovi se sabirnicima kao što su krovovi, betonske ili kamene plohe ili plehovi, pa se odatle sprema u gusterne, zdence i posude. Drugi dio kišnice slije se u kaljuge, mlake, puline, kali, kaliće, lokve i jezera.

Kaljužnica, mlakarica, pulinarka, morača i kalica

Voda u kaljugama je kratkoga vijeka i traje najviše tjedan dana. Ta je voda crvenkasta od zemlje crljenice i životinje je nerado piju. Zovu ju kaljužnica. Mlake su veće kaljuge u kojima se voda razbistri pa ju životinje često piju. U njima je voda mlakarica. U mlaki voda stoji po 14 do 20 dana. Puline su mjesta na kojima se voda zadržava i po mjesec dana. To je udubina prekrivena travom, brulinom,[2] ljutićem i drugim travama koje vole vlagu. Ta se voda koristi za zalijevanje biljaka, a pije ju i blago. Bistra je i zovu ju pulinarka. Kali su prirodne udubine, a mogu biti i umjetno iskopane jame u koje nateče voda i u njima se zadrži i do tri mjeseca. Kalić je jama iskopana u ilovači, duboka metar ili dva u kom se voda zadržava i godinu dana. Voda u kaliću je bistra i čista, a u potrebi je piju i ljudi. Lokve su široke jame iskopane u ilovači, a ponekad su široke i do pedeset metara. U sredini su duboke dva do tri metra. Prema obali su pliće, a na samome rubu voda je u ravnini sa zemljom. U svakoj lokvi nalazi se veliki kamen koji strši iz vode[3]. S njega se lakše dohvaća voda kad razina opadne. To je voda koju piju životinje. Slanu vodu iz takvih lokvi zvali su moračina, ili morača. Drugo blago ne pije moraču, ali koze ju vole. Jedna slana lokva bila je pokraj uvale Grabasaj. Neke lokve ne presuše čitavu godinu, a vodu koja je u njima zovu kalica. U našim se lokvama mogu naći zelene žabe, punoglavci i ribice gambuzije koje jedu ličinke komaraca[4]. Neke lokve, na primjer Kimp, imaju popločano dno jer se u vrijeme suše voda za napajanje blaga iz njih vozila kolima. Volovskim bi kolima ušli u lokvu i tako napunili posude vodom. Kako su kola vozila po pločama, nisu propadala u blato, pa bi ih volovi bez muke izvukli na cestu. Djed mi je rekao da je i Crni zdenac imao popločano dno ali je sada i ta lokva zatrpana. Ostao je samo hladenac, koji je donekle očišćen.

Dažnica

Gusterne su prostori za vodu uzidani ispod zemlje. Raznih su veličina, a ima ih od dva, tri, četiri, pa i pet metara. [5] Obično su uz kuće. Ta se voda koristi za kućne potrebe. U gusternama je kišnica koja se sabire s krova ili terasa. Za zidanje gusterne rabila se žbuka koju su pravili od gašenog vapna, vode mlijeka i jaja. Kada bi gusterna bila gotova i kad je sve bilo suho, skinuli bi potpornje koji su držali strop da ne padne i u njoj zapalili peć na ugljen. Ostavili bi je da gori dva dana. Ugljen se dodavao kroz grljak. U gusternu se tada nije smjelo ulaziti jer je bila puna plina. Kada bi sve to izvadili, ostavili bi gusternu da se provjetri, a onda bi je oprali octom i čekali prvu kišu. Prvu vodu bi izlili, pa bi opet oprali gusternu. Tek bi tada bila spremna za uporabu. Svaka gusterna ima pročistač koji lovi svu prljavštinu, a treba čistiti svakih nekoliko godina.

Zdenčica, hladenčica, nabornica i krušijača

Zdenci su rupe iskopane u zemlji, s bokova obložene kamenom, na čiji se dno nabacaju kameni oblutci. Grčki zdenci su pravljeni na način da se do vode moglo sići stubama. Stube su vodile do samoga dna. Kopani su na poseban način. Prvo bi u zemlji iskopali jamu široku tri, a dugu deset ili dvanaest metara, duboku barem šest ili sedam. Na jednoj strani jame bila je kosina na koju bi postavili stube. Na ostale tri strane načinili bi suhozid od velikog kamenja. Stube su gradili odozdo prema gore. Kada su zidali gromaču, podigli bi je metar ili metar i po, a s njene vanjske strane nabacali bi ilovaču i nabili je. Onda bi podigli gromaču još pola metra uvis, opet stavili ilovaču, nabili je, pa opet podigli gromaču i tako sve do vrha. Na vrhu zdenca izgradili bi dvojni suhozid do visine od jednog metra iznad zemlje. To je bio grljak. On je sprječavao prilaz ljudima i životinjama. Čuvao ih je da ne upadnu u zdenac. Na neke zdence i hladence bi preko grljka stavili debelo drvo na koje je bilo lakše odložiti posude s vodom. Na stube bi stavili vrata koja su se mogla otvoriti ili zatvoriti. Oko zdenca bi sve očistili i uredili, a onda bi čekali na kišu. Voda se u zdenac slijevala s padina što su ga okruživale. Tu su vodu zvali zdenčica. Drugi tip zdenca je hladenac. To je zdenac koji se gradio jednako kao i prethodni, no za razliku od njega imao je u sebi izvor žive vode. Tu vodu su zvali hladenčica ili hladnica, a pile su je životinje i ljudi. Iz takvih su zdenaca žene donosile pitku vodu svojim kućama. Nosile su je na glavama u bakrenim posudama. Neki hladenci su imali po dvanaest stuba, a dalje su bile istake poput kamenih zuba s jedne i druge strane. Po tim se istakama moglo doći do vode kad bi razina pala ispod stuba. Takav hladenac je na Jezeru na Susu. Taj hladenac nikad nije presušio. Voda je u njemu uvijek bila čista i bistra, a kad bi ga danju iscrpli, tijekom noći bi u njega opet dotekla voda. Drugi takav hladenac je u Kotlićima s lijeve strane ceste, u trsju Andra Grobara. Taj je hladenac kvadratnog oblika i ima stube do samoga dna. Ni taj nije nikad presušio. Treći zdenac grčkoga tipa je u Kandiji, u gromači na oranici Emila Žic Mikulina - Kogića. Neki su govorili kako je to hladenac, a drugi da je zdenac. U njemu je uvijek bilo vode i nikad nije presušio. Nažalost, neko ga je zatrpao i porušio mu grljak. Nakon Prvog svjetskog rata ušao je u uporabu cement, kojim su se počeli zidati zdenci u gomilama u vinogradima. Ta voda se koristila za škropljenje loze, a zdence bi svakih petnaest dana oprali octom. Imali su betonski sabirnik nagnut prema zdencu, s kojega se kišnica slijevala u zdenac. Ta se voda se zove nabornica. Zdenci oko mora imaju boćatu vodu, krušiju, koja se miješa s morem, ali se može piti, koristiti za zalijevanje vrta i napajanje životinja. Takav je zdenac Potopol, blizu mola od Podgušterne. Na Velim vodama, odatle im i ime, bilo je puno krušija koje su tekle u more. Na njima su žene prale robu. Sada su zatrpane, a na njihovu mjestu je sagrađen parkić i parkiralište za automobile. Obnovljena je i stara krušija koja je prenesena kad su zatrpali krušiju kod stare škole. Na žalost, nije prenesen i vrtuljak[6] u kojemu se krušija vrtjela. Kad bi se u nju ubacila odjeća ili odijelo, sve bi za sat vremena bilo posve čisto, jer se platno vrtjelo u vodi, trlo i čistilo kamenjem što se nalazilo u kolu[7].

Potočnica i ričnica

Potoci imaju tekuću vodu koja krka, teče, žubori i pravi slapove koji padaju preko stijena visokih metar, dva, tri. Slapovi šume i žubore, a na njima voda hvata zrak. Tamo gdje potok teče, u širim dijelovima stvore se mirnaci ili tolmuni, u kojima se voda vrti i umiri. Voda iz potoka zove se potočnica. Rijeke su duge široke i duboke vode koje teku prema moru ili jezerima. One imaju korito po kome teku, a sa strana imaju obale. U njima, jednako kao i u potocima, žive ribe i druge vodene životinje. Vodu iz rijeka nazivamo ričnica. Nekad, kada su rijeke i potoci bili čisti, tu su vodu koristili za piće, za napajanje blaga i zalijevanje polja, a sada su skoro sve prljave i voda nije više pitka. Uz cestu za Novu Bašku, nalazi se potok koji zovu Vela rika. On i ljeti rijetko presuši. Sličan potok je i kod Dobrinja. Zove se Rakovac, no on ljeti usahne. Na svakom potoku su nekad bili mlinovi. Ostaci se vide još i danas. Oba potoka imaju slapove oko kojih su bile vile slapjarice. One su pomagale ljudima onda kad su trebali prijeći potok. Pretvorile bi se u srne i prešle preko broda (gaza) gdje potočnica nije bila duboka. Onda bi tuda prešli i ljudi.

Ozerača i jezerača

Jezera su vode koje je čovjek zagradio branama i one čuvaju vodu iz potoka ili rika. U njima je voda jezerača. Ozera su doline potopljene vodom, i mogu biti jako duboka i široka. Voda koja se u njima nalazi je čista i bistra, a u njoj žive ribe i druge vodene životinje. Ta se voda zove ozerača. Neka jezera mogu imati slanu vodu. Na našem su otoku dva ozera, Ponikve i Omišajski lug. Oba su ispod razine mora, a čini se da vodu dobivaju od ponornica s kopna. Kada na kontinentu jako kiši, još na nekoliko mjesta na otoku nastane poplava. Takav je Lizer, s desne strane puta koji iz Krka (Veja) u Omišalj. Tamo voda ostane mjesec ili dva, a onda nestane. Ozerača i jezerača se koristi za napajanje stoke. U oba ozera ima jegulja koje se valjda probiju iz mora kroz pukotine u stijenama. Vejani su ih jedne godine lovili u ozeru Ponikva i ondje priredili veliko slavlje. Mrakovčići iz Kornića i Punta, koji su tamo nekad imali svoje selo i napustili ga radi malarije, bi noću u obalu pokraj vode zabili kolce s lučima[8], a ugori su dolazili na svjetlo. Mrakovčići su ih lovili vilicama i ostima i stavljali u košare. Kod kuće bi ih obradili i solili. Kada su nakon sedam dana došli Vejani, jegulja je bilo malo i zato nisu htjeli reći kad će na Ponikvi imati feštu od ugora. Mrakovčići bi to uvijek otkrili i svake bi godine napravili isto. Djeca, koja su pasla krave oko Ponikve vikala su i rugala se Vejanima: „Lovite, lovite ali jegulja nema. Mrakovčići su ih sve posolili i spremili.“ Iz jezera Ponikve ide vodovod skoro po čitavom Otoku. Voda je dobra, doduše, ponekad se malo zamuti kada razina padne. Vrbnik je imao svoj vodovod jako rano i voda je ondje jako dobra.

Vrućica i Jarolika

Baška, a ime joj znači izvor, ima također svoj vodovod s dobrom vodom. Vrulje su izvori pod morem. Voda izvire (bašća) pod morem, a na površini se vidi brunburanje, kao kad voda kuha u bruncu[9]. Na južnoj strani, s desne strane puta koji vodi iz Puntarske drage, nalazi Gušternica. To je jama koja ima metar u promjeru, a iz nje stalno izlazi voda. Vrulja je na dubini od oko 6 do 8 metara. Ja sam jedne jeseni, kad je jako kišilo, bio ondje sa stricem Antonom. Voda je izvirala iz Gušternice kao da kuha. Moj stric je rukom uhvatio malo vode i popio. Onda sam popio i ja. Bila je jako dobra i nije bila ni malo slana. U dolini ispod Marušine je vrulja nekoliko metara od obale, a jedna je na Trojni, pokraj molića. Tamo gdje se nalazi vrulja, ljeti je more puno hladnije od okolnog mora, a zimi je toplija i zato se tamo zimi skupi riba. Ta voda nosi sobom i nešto hrane, ali je i bolje prozračena od mora. Tu vodu zovu vrućica. Kada se ide za Bašku blizu ceste je baška iz koje voda teče dan i noć, a sada je tamo stavljena cijev. Ljudi govore da ta voda liječi bubrege i jetru. Tu bašku zovu Pod dubčići. Legenda govori da je sveti Jerolim[10], kada je išao iz Veje u Bašku, bio jako žedan. Umirao je od žeđi pa je lupnuo štapom po kamenu iz kojega je potekla voda, i napio se. Od tada ta voda stalno teče i svaki putnik se može napiti do mile volje. Zovu ju i Jarolka, u spomen na Svetoga Jarolima.

Vodene vile

Svaka voda je u starini imala svoje vile. Ljudi uvijek govore da su oko njih živjele vile. Po tim su vodama one dobile svoja imena, pa tako postoje vile Ponikvarke, Runtelke, Malinarke, Lugarke, Susarke, Morjanke, Sjapnjarke i mnoge druge. Vilama se jednom godišnje, u vrijeme punog Mjeseca, na dar donosilo vino. Ljeti su čuvale vode od Hara, a zimi od Morane.

VODA, BAŠKA ŽIVJENJA (ČA)

Mi smo ovuda po zimi jimili čudo vode. Padalo je kako zi kabla. Na protuliće je bilo dažja manje, a po leti ga ni bilo. Kako je za živjenje voda najvažnija smo svaku kapju vode nastojali očuvat. Zbog toga jimamo i jimena za svaku šortu vod.

Mornica i slatke vode

Najviše vode je mori. Ona se zove mornica, slana je i pomalo grka. Teško se ju pije, i ako se ju pije unišći tilo. Druga voda je slatka, tutu spada dažnica, ka pada zi oblaki. Jedan dil se ćapuje zi naboron i spravja va gušterne, zdenci i okruti. Jedan dil se nabere va kajuge, mlake, puline, kali, kalići, lokve i jezera.

Kaljužnica, mlakarica, pulinarka, morača i kalica

Voda va kajugah je kratkoga vika, najviše šetemanu dan. Ta voda je črjenkasta od črjenice, ne voli ju pit nunkis živo. Zovu ju kajužnica. Mlake su veće kajuge, kadi se voda razbistri i živo je više puti pije zovu ju mlakarica. Va mlaki voda stoji po 14 do 20 dni. Puline su predili kadi se voda zadržuje i po misec dan. To je udolina pokrijena zi travu, brulinu jutićen i drugimi travami, ke vole mokrotu. Ta voda se rabi za polivat rasline. Bistra je i živo ju pije. Zovu je pulinarka. Kali su naravne udubine, ma moru bit i skopane, va ke nateče voda i se tamo zadržuje i po tri miseci. Kalić je skopana jama va žinti. Visok je metra ali dva i va njemu se voda zadržuje i leto dan. Voda je bistra, čista i va potribi ju piju i judi. Lokve su skopane široke jame va žinti. Nike su široke i do pedeset metar. Dunboke su na sredini od dva do tri metri. Kuntra obvali su pliće i na samon rubu su ravne zi zemju. Va svakoj lokvi je jedan veli kamik ki stši van zi vode i rabi, kada voda pade za začrpnut okrut i ćapat vodu. To je voda ku pije živo. Za slani vodu i lokvi bi bili rekli moračina, ali morača. Živo neće pit morače, a koze ju vole. Takva jedna lokva je na Krku kraj Grabasaja. Nike lokve ne presuše sve godišće. Vodu nutri zovu kalica. Va naših lokvah su zelene žabe, glavujići i ribice gambuzije ke jidu ličinke od kumarci. Nike lokve (Kimp) jimaju popločano dno, radi toga, kada je bila suša se je zi vozon pejalo vodu z lokve za pojit živo. Zi vozon od voli se je šlo nutar va lokvu, napunilo mašteli zi vodu i kako je bil voz na pločah, ni su se kola zagruzila va blatino i voli su jih bez muke potegnule van i šle na čestu. Ded mi je rekal kako je i Črni zdenac jimil ploče na dnu, ma seda je ta lokva zahitana. Ustal je samo hladenac, ki je samo malo očišćem.

Dažnica

Gušterne ali gustirne su zidani prostori pod zemju. Vele su od dva, tri, četire pa i pet metri. Običajno su uz kuće i voda se rabi za kućne potribe. Va gušternah je dažnica, ka se nabira zi krova ali teras. Za zidat gušternu se je rabila žbuka od dušenoga japna, vode mlika i jaj. Kada bi se bila finila i znela trpača ka je držala prevolt kako nebi pal dokjek ni sve suho, se je nutri zapalilo fogun zi ujeni i pustilo neka gori dva dni. Ujeni se je dodavalo skrozi grjak. Ni se smilo poć nutar aš je gušterna bila puna priža. Kada se je sve znelo i pustilo neka se provitri se je gušternu opralo zi oston i ondat čekalo prvi daž. Prvu vodu se je skalalo i poznova gušternu opralo i tek ondat je voda bila dobra za rabit. Svaka gušterna jima prikatorij ki ćapuje sva šporkic i mora ga se čistit svako nikoliko godišć.

Zdenčica, hladenčica, nabornica i krušija

Zdenci su skopane škuje va zemji, ke se oblože zi kamenjen i na dno se hiti žal. Grške zdenci su bile delane tako da se je moglo prit do vode po stupih do samoga dna. To je bil poseban fin kopanja. Skopalo se je jamu va zemji široku tri, a dugu dest ali dvanajs metar i dunboku almeno šest ali sedan metar. Na jenoj bandi je bila klančina po koj se je kladalo stupi. Zi tri strane se je udelalo gromaču od velih kamici, a zi treće se je pričelo kladat stupi od ozdola kuntra gori. Kada se je dviglo gromaču za metar ali metar i pol se je zi vanjske bande zahitalo zi žintu i ondat nastavilo tekat gromaču poznova za pol metra. Z vanjske bande se je klalo žintu i ju nabilo. Tako se je delalo sve do vrha. Na vrhu se je udelalo gromaču duplicu, jedan metra nad zemju, to je bil grjak, ki je branil živu, a i juden, kako ne bi pali va zdenac i kako bi znali kadi je. Na nike zdenci i hladenci se je priko grkja klalo debelo drivo priko koga se je lagje kalalo vodu zi sigji. Na stupi se je klalo zatoku ku se je moglo otvorit i zatvorit. Kolo zdenca se je sve aretalo i čekalo na prvi daž. Voda va zdenac se je nabirala od boci ke su bile kolo njega. Zvali su ju zdenčica. Drug tip je hladenac, to je zdenac ki se je gradil istešo kako i prvi ma za razliku od prvoga je jimil bašku žive vode. Tu vodu su zvali hladenčica ali hladnica. Ta voda se je rabila za živo i za judi. Zi takovih zdenci su žene na glavah, va ramenih kablih nosile vodu doma za pit. Nike hladenci su jimile po dvanajs stupi i naprid su jimile istraki zi jene i druge bande, po kih se je moglo prid do vode ako je voda bila, ali kalala spod stupi. Takov je hladenac na Jezeri, na Susi. Ta hladenac ni nikada presušil. Voda va njen je bila vavik čista bistra i ako se ga je i sčrpalo tjekon dneva je priko noći poznova natekla voda. Drugi takov hladenac je va Kotlićih na livoj strani česte va trsju od Andra Grobara. On je kvadratast i jima stupi do samoga dna. Istešo ni nikada presušil. Treći zdenac grškoga tipa je va Kandiji va gromači od mekote Emila Žic Mikulina - Kogića. Niki su rekli kako je to hladenac, a drugi zdenac. Va njen je vavik bilo vode i nikada ni presušil. Nažalos, niki ga je fanj zahital i mu porušil grjak. Po Prvon svitskon ratu je prišal va voperu ćiment zi kin su se pričele zidat zdenci va gomilah va trsju. Voda se je rabila za kropit trsje. Takov zdenac se je nakon petnajs dana opralo zi oston. Te zdenci jimaju nabor od kuda se dažnica slijeva u zdenac. Ta voda se zove nabornica. Zdenci kolo mora jimaju boćatu vodu, krušiju ka se miša zi moren ma se ju more pit i rabit za polivat vrti i napajat živo. Takov zdenac je Potopol blizu mula od Pod gušterne. Na Velih vodah je bilo čudo krušij ke bi bile tekle more. Na njih su žene prale robu. Seda su zahitane i tamo je udelan žardinić i ugnišće za auti. Obnovjena je i stara krušija ka je prenesena kada se je zahitala krušija kol stare škole. Na žalos ni prenesena i vrtičica va koj se je krušija vrtila i kada se je nutar hitilo odelo ali bijac, ki bi bil za jenu uru posve čist, aš se je vrtil zi vodu i se stružval va kamici ke su bile va kružeri i tako se čistil.

Potočnica i ričnica

Potoci jimaju tekuću vodu ka krka, teče, žubori i dela šjapi ki padaju priko grot od metra, dva ali tri, šume i tu voda ćapuje zrak. Tamo kadi potok teče va širen delu udela mirnac (tolmun) va kon se voda vrti i umiri. Voda va potoku se zove potočnica. Rike su duge široke i dunboke vode ke teku kuntra moru ali jezeron. One jimaju strug po kon teče i obvale ali brigi z bande. Va njih su kako i va potokih ribe, i druge vodene zviri. Vodu va rikah zovemo ričnica. Prije su te vode, kada su rike i potoki bile čiste rabili za pit, pojit živo i zalivat polja. Seda su skoro sve šporke i voda više ni užitna. Kada se hre va Novu Bašku je uz cestu potok koga zovu Vela rika. Retko i po leti presuši. Sličan potok je i kol Dobrinja, Rakovac, on po leti presuši. Na svakon potoki su bile malini. Ostatki se vide još i danas. Oba potoka jimaju šjapi, kolo kih su bile vile šjaparke. One su pomagale juden kada se je moralo pasat zi jene bonde potoka na drugu, pretvorele bi se bile va srne i pasale priko broda kadi potočnica ni bila dunboka. Ontrat bi bili i judi pasali za njimi.

Ozerača i jezerača

Jezera su vode ke je šlovik zajazil zi jazinami ke ontrat drze vodu od potoki ali rik. Va njih je voda jezerača. Ozera su potopjene drage potopjene zi vodu, ke moru bit jako dunboke duge i široke. Voda va njih je čista, bistra i va njih živu ribe i druge vodene beštije. Va njih je voda oezerača. Nike ozera moru bit i zi slanu vodu. Na našoj Jižuli su dva ezera, Ponikve i Omišajski lug. Oba su ispod razine mora, a vodu dobivaju izgleda od ponornic zi Kirije. Još na par mestih, kada na Kiriji jako dažji, pride do povodnja. Lizer na desnoj bandi česte od Veje za Omišaj. Tamo voda ustane misec ali dva i ondat nestane. Ozerača i jezerača rabi se za pojit živo. Va obih ozerih su ribe ugori (jegulje) ke se vajda probiju po raspuklinah zi mora. Vejani su jih jedan put na leto lovili i jimili velu feštu kolo Ponikav. Mrakovčići zi Kornića i Punta, ki su tamo nikada jimili selo, i su ga napustili radi malarije, bi bili po noći zi luči na kolcu, ka je bila zaronjena va paklinu i zato lipo i dugo gorila, bi se bila zabila va brig kol vode i ugori su hodile na luč. Mrakovčići su jih lovili zi piruni i trozupci i kladali va koneštre. Doma su jih razdilili i solili. Kada su prišli Vejani nakon šetemanu dan je ugori bilo malo i zaradi toga nisu otili govorit kada će bit fešta od ugori na Ponikvi. Ma Mrakovčići bi bili to škopijali i svako godišće udelali isto. Dica, ki bi bili pasli krave kolo Ponikve su ukali i se rugali Vejanon, „Lovite, lovite ma ugori ni. Mrakovčići su jih sve posolili i pospravili.“ Zi jezera Ponikve peja vodovod skoro po svon Otoku. Voda je dobra, doduše, ki god put se malo zamuti, kada škorup vode pade. Vrbnik je jimil svoj vodovod jako rano i voda je jako dobra.

Vrućica i Jarolika

Baška, jime njoj kaže, jima istešo svoj vodovod zi dobru vodu. Vruje su baške pod moren. Voda bašća pod moren i na škorupu se vide brunburanja, kako kada voda kuha va bruncu. Na južnoj bandi, kada se gre van zi Puntarske drage, na desnu ruku je Gušternica. To je škuja kolo metra va promiri zi ke vavik gre voda. Vruja je na dunbini od kolo 6 do 8 metar. Ja san jeno predzimje kada je čudo dažjilo bil tamo zi stricen Antonon i voda je tako bašćala zi gušternice, kako da kuha. Moj stric je zi ruku ćapal malo vode i popipl, nata san popil i ja, bila je jako dobra i ni bila ni malo slana. Va dragi spod Marušine vruja par metra od kraja a jena na Trojni, zbande mulića. Tamo kadi je vruja je mornica čudo hladnija od okolne mornice, po leti, a po zimi je teplija i zaradi toga se tamo po zimi navrani riba. Ta voda nosi sobu i niš jizbine ali je i boje prozračena leh mornica. Tu vodu zovu vrućica. Kada se gre za Bašku blizu česte je baška zi ke teče voda dan i noć, sada je tamo klajena civ. Judi govore, kako ta voda liči jista i jatra. Tu bašku zovu Pod dubčići. Legenda govori, kako je sveti Jarolim, kada je hodil zi Veje va Bašku, bil jako žajan, umiral je od žaji i lupnul je zi šćapon po kamiku pa je pritekla voda, napil se je i od tada ta voda stalno teče i svaki putnik se je more napit do mile voje. Zovu ju i Jarolka, na spomin na Svetoga Jarolima.

Vodene vile

Saka voda je va starini jimila svoje vile. Judi vavik govore, kako su va staro vrime kolo tih vod živile vile. One su po tih vodah i dobile jime: Ponikvarke, Runtelke, Malinarke, Lugarke, Susarke, Morjanke i Sjapnjarke... Vilan se je nosilo jedan put na leto za vrime punoga Miseca, vino na dar. One su čuvale vode od Hara po leti i od Morane po zimi!

[4] Rado Žic Mikulin: „Gambuzije je je na preporuku Dr. Kocha, likara ki se je boril zi malariju po Istri i otocih, pripejal niki naš korban, niki govore zi rike Kongo, a drugi zi Dupinske rike (Amazone)“

[5] Rado Žic Mikulin: “Vele su 3x3x3 m ali 4x5x2 m. Ke su delane na zdenac su 1.5x1,5 i 6 ali 8 m dlboke.”

[6] Rado Žic mikulin: “Vrtičica je bila deset kamenih plova u okomitu položaju koja je imala otvor prema toku vode i izlaz na tim mjestu. Tako je voda ušla i izasla i time vrtila pokrivač i ga vrteći ispirala. Predhodnica stroja za pranje.“

[8] Luč je na štap namotana konoplja (stupa) umočena u blak (paklinu), jednostavna baklja koja je dugo gorjela a koristila se za ribolov na sviću.

[9] Brunac je posuda za kuhanje na otvorenoj vatri.

[10] Jeronim Stridonski (Stridon, 347. ili 348. – Betlehem, 419. ili 420.), kršćanski svetac teolog, filozof, pustinjak, prevoditelj Biblije na latinski jezik i prema predaji – tvorac glagoljice.