POVERBJE

Ove poslovice i izreke prikupio je Rado Žic Mikulin u Puntu na otoku Krku i okolici, a preveo ih je Leonard Eleršek uz njegovu pomoć. Te se čakavske poverbje mogu pronaći u pučkim pričama i pjesmama sabranima u dvanaestoknjižju Tugomerika što su ih kazivali brojni neimenovani boduli južnog kraja otoka Krka. Namjera kazivača uvijek je jednaka: podučiti slušatelja narodnim mudrostima, a novom naraštaju prenijeti tradicionalne vrijednosti. Neke poslovice i izreke koje su pred vama su općepoznate, a neke su endemične, no sve ih krasi arhaični puntarski čakavski govor kojim su izricane i zapisane.

Ako greš va malin, ne pridi van bel.

Ako ideš u mlin, ne iziđi iz njega bijel.

Ako je maj brez moče, ontrat se slabo loče.

Ako je svibanj bez kiša, onda se slabo pije

Ako nimaš suvraga, ti ga mat rodi.

Ako nemaš neprijatelja, onda ti ga majka rodi.

Algoritam od bedaka udela strukovnjaka.

Algoritam (mudar pristup poduci) od glupana načini stručnjaka.

Amur brodi hranja.

Dubina brodove krije.

Baškotan kruh ustane dlgo jidan.

Prepečeni kruh ostaje dugo jestiv.

Bilo je kruha i soli.

Bilo je tuče (Potukli smo/su se.).

Blagoslovjen dom va kon se kanta, a ne beštima.

Blagoslovljen dom u kom se pjeva, a ne psuje.

Blagoslovjena kuća va koj se kanta, a ne skuca

Blagoslovljena kuća u kojoj se pjeva, a ne jadikuje.

Bog ne prašća svake subote.

Bog ne prašta svake subote.

Bogu dušu, črnoj zemji tilo, aš tako je od vavike bilo.

Bogu dušu, crnoj zemlji tijelo, jer je tako oduvijek bilo.

Boj ne tuče oružje, leh pamet i srce.

Boj ne dobiva oružje, već pamet i srce.

Boje da propade selo leh običaj.

Boje da propadne selo nego običaj.

Boje da se ni rodil ki je svoj narod zatajil.

Bolje da se nije rodio koji je svoj narod zatajio.

Boje je reć jedan put ne, leho sto puti obećat pa ne dat.

Bolje je reći jednom ne, nego sto put obećati pa ne dati.

Boje neka robe vanca, leh da pukne panca.

Bolje da hrane ostane nego da pukne trbuh.

Boje od noža pogibat, leh od glada krepivat.

Bolje od noža pogibati, nego od gladi krepavati.

Boje orebac va ruki, leh orebica va grmu.

Bolje vrabac u ruci, nego jarebica u grmu.

Boje ti njega, leho on tebe.

Boje ti njega, nego on tebe.

Boje zi palicu zitruk bit, leh mlad nahodeć umrit.

Bolje je sa štapom ostariti, nego mlad hodeći (uspravan) umrijeti.

Boje zi pametnin plakat, leho se zi bedastin smet.

Bolje s pametnim plakati, nego se s glupim smijati.

Brageše se na klcih drže.

Hlače se o kukove drže.

Brat bratu, Hrvat Hrvatu.

Brat bratu, Hrvat Hrvatu.

Brata ki zajebe, zajebal je sebe.

Brata tko zajebe, zajeb'o je sebe.

Brez alata ni zanata.

Bez alata nema zanata.

Brez dela ni jila.

Bez rada nema jela.

Brez glave se va boj ne gre.

Bez glave (pameti) se u boj ne ide.

Brez gnjoja ni kruha.

Bez gnoja nema kruha.

Brez kunpanije ni vigurije.

Bez društva nema veselja.

Brez mladosti ni radosti.

Bez mladosti nema radosti.

Brez pitat se ni ufat.

Ako ne tražiš, nemoj se ni nadati.

Brez sloge ni napritka.

Bez sloge nema napretka.

Brez vimena ni mlika.

Bez vimena nema mlijeka.

Brod jadro peja, ma timun mu zapovida.

Brod jedro goni, ali mu kormilo zapovijeda.

Brudit i palenta, čovika delu tenta.

Brudet i pura, čovjeka poslu tjera.

Brz va zdeli, brz va deli.

Brz pri zdjeli, brz na djelu (u poslu).

Buč biži dokjek mu rogi ne narastu.

Telac bježi dok mu rozi ne narastu.

Bura mori, snig va gori.

Bura na moru, snijeg u gori.

Buri i moru nikada ne viruj.

Buri i moru nikada ne vjeruj.

Buru ne moreš fermat, zato moreš jidra ranjat.

Buru ne možeš zaustaviti, ali jedra možeš skratiti.

Cava, cava, ma ne meti, brzo sprazne sve šaketi.

Tko stalno vadi, a ne stavlja, brzo isprazni sve vreće.

Cipotka od staroga driva.

Cjepka od starog stabla.

Ča cincer misli, to pijan dela.

Što trijezan misli, to pijan radi.

Ča čujen pozabin, ča vidin zapametin, a ča udelan znan.

Što čujem zaboravim, što vidim zapamtim, a što učinim znam.

Ča ćapa, to maca.

Što se ulovi, to se ubije (Što dohvati, popije.).

Ča huja huji to blato voli.

Sto svinja oprasi to blato voli.

Ča je po naravi to se ne pusti ni nabavi.

Što ti je u naravi, niti se ostavi, ni nabavi (Narav ne možeš mijenjati).

Ča koza više grebe, na tvrdje legne.

Što koza više grebe, na tvrđe legne

Ča kuća zgubi, kuća najde.

Što se u kući izgubi, u kući se nađe.

Ča manje viš, više se ustiš.

Što manje znaš, više govoriš.

Ča manje znaš, više brbuzgaš.

Što manje znaš, više baljezgaš.

Ča maška koti, to miši lovi.

Što mačka koti, to miševe lovi.

Ča narava da, to se ne kupi, nunkis proda.

Narav ne možeš ni kupiti ni prodati (mijenjati).

Ča oči vide pozabe; ča ruke udelaju ustane; ča možgane kape se vi.

Što oči vide zaborave; što ruke naprave ostane; a što mozak razumije, to se zna.

Ča se više klanjaš, više kažeš guzicu.

Što se više klanjaš, više pokazuješ guzicu.

Ča se više prignjuješ, to više guzicu kažeš.

Što se više saginješ, to više guzicu pokazuješ.

Ča se začarka ustane, ča ne - nestane.

Ča se zapiše ostane, što ne - nestane.

Ča tičice poju, ali je bilo, ali je.

Što ptičice pjevaju, il' je bilo ili jest.

Ča tujin više tuče, to mu ura brže teče.

Što tuđin više tuče, to mu vrijeme brže istječe (kraj mu je bliži).

Ča više kosiš, to više nosiš.

Što više kosiš, to više nosiš.

Ča zajik blekne, to guzici tekne.

Za ono što jezik izblebeće, guzica trpi.

Ča zelenicu više kosiš, to lipje raste.

Što livadu više kosiš, ona bolje raste.

Ča zna jedan je njegova tajna, ča znaju dva se ne zna, ča znaju tri - znaju svi.

Što jedan zna – tajna njegova; što znaju dva – to se ne zna, što znaju tri – znaju svi.

Čast svakomu, filcetad nikomu.

Čast svakome, povjerenje nikome.

Čovik se rodi i umre sam, ma živi zi drugimi.

Čovjek se rodi i umre sam, ali živi s drugima.

Čovik živi zi drugimi, ma se rodi i umre sam.

Čovjek živi s drugima, ali se rodi i umre sam.

Čovik se veže za zajik, a vol za rogi.

Čovjeka se veže za jezik (riječ), a vola za rogove.

Črjen zahoj kaže lip dan.

Crveni suton najavljuje lijepi dan.

Črjen zahoj, lip dan.

Crven zalazak, lijepi dan.

Črjena krpa.

Crvena krpa[1].

Črjena zora, daž do večera.

Crvena zora, kiša do večeri.

Črjena zora kaže daž.

Crvena zora najavljuje kišu.

Črn obraz ni pinalo ne opere.

Crn obraz ni sapun ne opere.

Čudo judi čudo zna.

Puno ljudi puno zna.

Ćakule fa fritule.

Jezikom se ne peku kolači.

Ćanca zgubjena ne torna se nijena.

Izgubljena prilika se nikad ne vraća.

Ćancu nimaš dva put.

Nemaš priliku dvaput.

Ćo ti, ćo ja, struk ti, struk ja.

Ćo ti, ćo ja, čovjek ti, čovjek ja (Mi smo na ti. Ljudi smo.).

Da se bedasti čude, a šegavi mudre.

Da se bedasti čude, a pametni mudre.[2]

Da jiman ča niman.

Da imam to što nemam.

Dar se vavik mora zet.

Dar uvijek treba primiti.

Debelos ni kripos.

Debljina nije vrlina (krijepost, zdravlje).

Delaj, ne predelaj.

Radi i ne pretjeruj.

Delat kako da ćeš sto lit živit, a pošten bit kako da ćeš jutro umrit.

Raditi kao da ćeš sto godina živjeti, a pošten biti kao da ćeš ujutro umrijeti.

Delat škornje.

Praviti čizme (bogatiti se, imati unosan posao).

Delo dela čovika.

Rad gradi čovjeka.

Delo uči.

Rad podučava (Radeći se uči).

Delo udela meštra.

Rad stvori majstora.

Demokracija ni za prepametnih judi.

Demokracija nije za prepametne ljude.

Dica su turga živjenja.

Djeca su cilj života.

Dicin na voju, sebi tugu i nevoju.

Djeci na volju, a sebi na tugu i nevolju

Dicin pamet pride kruh jiduć.

Djeca pameti dolaze kruh jedući (odrastajući).

Dite materi.

Dijete materi (Daj dijete materi.).

Dnevi je više leho kobasic.

Ima dana više nego kobasica.

Do Božića med, od Božića led.

Do Božića med, od Božića led.

Do kraj aprija drž se babo bija, do kraj maja drž se babo kraja.

Do kraja aprila drž' se babo pokrivača, a do kraja maja drž' se babo kraja (obale).

Dobar glas gre va deveti žun, a slabi peja va pržun.

Dobar glas ide do devetog sela, a loš vodi u zatvor.

Dobar glas se dlgo čuje, ma slabi još daje.

Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje.

Dobar je strah komu ga je Bog dal.

Dobar je strah kome ga je Bog dao.

Dobar konj se i va štaji proda.

Dobar konj se i u štali proda.

Dobar trn se i doma zadine.

Dobar trn se i doma uhvati[3].

Dobra roba se sama prodava.

Dobra roba se sama prodaje.

Dobra suseda zlata vridi.

Dobar susjed zlata vrijedi.

Dobroga meštra delo hvali.

Dobroga majstora posao hvali.

Dobromu konju trava ne pači.

Dobromu konju trava ne smeta.

Dobromu meštru ardenji ne ruzinaju.

Dobromu majstoru alat ne hrđa.

Dokjek je živ čovika čuvat, po smrti ga se more samo spominjat.

Čovjeka za života treba paziti, jer ga se nakon smrti može samo spominjati.

Dokjek se braća karaju, sused jin črišnje zobje.

Dok se braća svade, susjed im trešnje jede.

Dolinje žrno.

Donji žrvanj[4] (Nesposoban čovjek.).

Domovina i narodnos se ne prodava.

Domovina i narodnost se ne prodaju.

Domovine se ne brani samo zi sabju i pušku, leh i zi ričju jusku.

Domovina se ne brani samo sabljom i puškom, već i riječju ljudskom.

Donanomu lušu se ne gjeda zubi.

Darovanom konju se ne gledaju zubi.

Dosti se je napit, za čovičnost zgubit.

Dovoljno se (jednom) napiti, za ljudskost izgubiti.

Dragun te pojel.

Zmaj te pojeo.

Dragun te zel.

Zmaj te odnio.

Drivo se zi ognjen savija.

Drvo se ognjem savija.

Drivo se zi teslu teše, a dite i čovik zi zajikon.

Drvo se teslom teše, a dijete i čovjek jezikom.

Drugoč udelaj boje leh si prvoč.

Drugi put napravi bolje nego si prvi puta.

Drži mokro.

Popišao se (Nije uspio; Doživio je fjasko.).

Dug je slabi kunpanj.

Dug je slab prijatelj.

Dunbina brodi hranja.

Dubina brodove krije.

Dušmana, priko mirnika i turgana.

Dušmana, preko nišana (stražnji ciljnik) i mušice.

Dva šolda cenije, ma bruntulat.

Dva novčića manje, al gunđat[5].

Efuru je voda pod brodon.

Efuru (nauti na unutarnjim vodama) je (pitka) voda pod brodom.[6]

Fati, fati Mare.

Radi, radi Mare (Radi, a ne brbljaj.).

Fratar bez posla.

Fratar bez posla (Besposlen čovjek.).

Fratar je jedan put proval i više se vraga ni liberal.

Fratar je jednom probao i otad se vraga nije otarasio.

Fureštu nenaš ča je pod beritu i va rukavu.

Strancu ne znaš što je pod kapom i u rukavu.[7]

Glad je junak.

Glad je junak.[8]

Glad je kruhu najboji kunpanadig.

Glad je kruhu najbolji prilog.

Gluhomu govorit.

Uzalud gluhomu govoriti.[9]

Gnjila jabuka.

Gnjila jabuka.[10]

Golub na kiti.

Golub na grani.

Golubi kuću poseru.

Golubi kuću poseru.[11]

Gora je gusta ma ni pusta.

Šuma je gusta, ali nije pusta.[12]

Gospodar se po maški pozna.

Gospodara se po mački poznaje.[13]

Gospodarovo oko luša pase.

Gospodarovo oko konja pase.[14]

Govorenje je svitlos.

Razgovor rasvjetljava nejasnoće.

Govorenje je svitlos, muk je zlato.

Ponekad je bolje šutjeti nego govoriti.

Granit je črn, ma je tvrd.

Granit je crn, ali je tvrd.[15]

Grda beseda izrečena, nikada se ne pozabi nijena.

Izrečena ružna riječ se ne zaboravlja.

Grda grdu, a lipa lipu besidu zove

Ružna riječ ružnu zove, a lijepa lijepu.

Grih je ponujeno odbit.

Grijeh je odbiti ponuđeno.

Grih se reče, ma grišnika ne.

Grijeh prokazati, ali (ime) grješnika nikada.

Gusti prijatej, jima za vratih mesta.

Prijatelj koji ti se gura u kuću ti ne treba.

Gusti prijateji diventaju retki, kada nimaš beči.

Kad osiromašiš, mnogobrojni prijatelji se prorijede.

Har jače hara, kada se Mir haru bliže košta.

Sunce bolje grije kad je Zemlji bliže Suncu.[16]

Har slabije hara kada se Mir od njega larga.

Sunce manje grije kad se Zemlja od njega udalji.

Harta sve trpi.

Papir sve trpi.[17]

Harta vuta, se va ogan buta.

Papir koji ne valja u vatru se baca.

Hartu se lahko žnjavi, ma teško zravna.

Papir se lako gužva, al se teško ravna.[18]

Huja objid od nevoje.

Obijest je gora od nevolje.

Huja se po blatu vaja.

Svinja se po blatu valja.

I bojan junaka zatrepeće kadagod ruka.

I najboljem se junaku ponekad zatrese ruka.

I bojan junaku suze poteku.

I najboljem junaku suze poteku.

I dragi Bog je prvo sebi udelal bradu.

I dragi Bog je prvo sebi napravio bradu.

I junčiću rogi rastu.

I junčiću rozi rastu.[19]

I male lonci jimaju uši.

I mali lonci imaju uši (Ne pričaj pred djecom.)

I močan bak čuva slabine.

I najjači bik čuva slabine.

I najlipji šipun jima na sebi trn.

I najljepša ruža na sebi ima trn.

I pržun je za judi, a ne za koze.

I zatvor je za ljude, a ne za koze.

I samo jedan šlovik mej ženami dela judi.

I samo jedan čovjek među mnogo žena čini ih ljudima (vrijedi i obratno).[20]

I slipa kokoš najde zrno.

I slijepa kokoš nađe zrno.

I Slnce od vrimena do vrimena pomrči.

I Sunce se s vremena na vrijeme pomrači.

I sveci jimaju sebi obrnjene ruke.

I sveci imaju sebi okrenute ruke (Svi prvo misle na sebe.).

I sviće na luntaru Boga varaju.

I svijeće na oltaru varaju Boga (Svi smo grješni).[21]

I va najlipjoj ženi je par kili blata.

I u najljepšoj ženi ima nekoliko kila blata.

I vela bačva jima kanelu.

I velika bačva ima pipu (I najčvršći čovjek negdje popušta.).

Ingord prasac korito obrne, a onda zgubi sve

Pohlepan prasac korito prevrne i sve izgubi.

Intriga je kaštiga.

Spletka je kazna.

Jadro na buri laškuje, kako bi još jače ćapalo.

Jedro se na buri opušta, kako bi još jače uhvatilo (vjetar).

Jedan put črn, za vavik črn.

Jednom crn, zauvijek crn.[22]

Jedan put teče zec, drugi put pas.

Jednom trči zec, a drugi put pas.[23]

Jedan tuj, si tuji.

Jedan tuđ, svi tuđi.[24]

Jena kapja ni niš, ma čudo kapaj dela more.

Jena kap je ništa, ali puno kapi čini more.

Jena kosirina ne dela protulića.

Jedna lastavica ne čini proljeće.

Jeno gnjilo zrno dešva cili grozd.

Jedno gnjilo zrno uništi cijeli grozd.

Jima dva ležeza va ognju.

Jima dva željeza u ognju (Igra na dvije karte; Sjedi na dvije stolice.).

Jima platno i škare.

Jima platno i škare (I kroji i reže.).

Jistina jima vavik dva plata.

Istina ima uvijek dvije strane (lica).

Još se ni rodil, ki je svin ugodil.

Još se nije rodio, koji je svima ugodio.

Jubav i siromaštvo se ne more skrit.

Ljubav i siromaštvo se ne mogu skriti.

Kad ni voje, ni ni boje.

Kad nema volje, ne može biti bolje.

Kada bi nenaviodnos gorila, nebi rabilo kupivat petroja.

Kada bi zavist gorjela, ne bi trebalo kupovati petrolej.

Kada bura puše, se suhe cokići nosi doma z ruše.

Kada bura puše, sve suhe panjeve odnesi doma iz šume.[25]

Kada Davor zneme mač zi dina, pade čudo, čudo glavina.

Kada (hrvatski bog rata) Davor isuče mač iz kamena, padne puno, puno glava.

Kada gre sveta Kate van, do Božica misec dan.

Na blagdan sv. Kate, do Božića je mjesec dana.

Kada Kiš potegne mač zi dina, vavik odleti nikomu glavina.

Kada (hrvatski bog osvete) Kiš izvuče mač iz kamena, uvijek nekome odleti glava.

Kada maške ni, miši tanacaju.

Kada nema mačke, miševi kolo vode.

Kada more od kraja biži, biž od njega i ti.

Kad se more povlači od obale, bježi od njeg i ti.[26]

Kada munjenci kolo ojaju, ga na krivi obraćaju.

Kada ludi kolo vode, vode ga u krivu stranu.

Kada munjenci kolo ojaju, ontrat ga na krivo obraćaju

Kada ludi kolo vode, onda ga u krivo vode.

Kada na svetu Sofiju dažji, na pojih se rodi.

Kada na svetu Sofiju kiši, na poljima sve rodi.

Kada puša, koga će zadit se ne zna

Kad se puca, ne zna se koga će pogoditi.

Kada se glava zapreže, čudo toga se znje zleže.

Kada se glava upregne, puno se toga iz nje izlegne.

Kada se na kratko ruga, štumig more bit pun jizbine, vina i šuga.

Kada se na kratko vesla, želudac može biti pun hrane, vina i soka.

Kada se ruga na vele kusi, mora se jimit prazne trbusi.

Kada se vesla na velike udaljenosti, treba imati prazan želudac (Ne prejedi se prije velika posla.).

Kada se ženi, se kupuje slipoća, cotava noga, bedasta glava, visok stas, a i slab glas.

Pri ženidbi se kupuje sljepoća, šepavost, bedastoća, visok stas, a i loš glas (Pazi za koga se ženiš/udaješ i u koji rod, jer se i dobro i loše nasljeđuje.).

Kada slipac slipca peja, oba padu va jamu.

Kad slijepac slijepca vodi, oba upadnu u jamu.

Kada snig na Treskavcu pade, ontrat se ofce na Prnibu klade.

Kada snijeg na Treskavcu padne, onda se ovce na Prnibu vode (Kad je snijeg u gori, makni ovce u dol.).

Kada su judi pametni, ne rabi cukar zobat.

Kada su ljudi pametni, ne zoblju šećer.

Kada šlovik stara, višć hara.

Kada čovjek stari, gubi vid.

Kada va apriju daž škadi, ontrat se vi kako će bit gladi.

Kada u travnju nema kiše, onda se zna da će biti gladi.

Kada va apriju dažji, ontrat su siti si.

Kada u travnju kiši, svi su siti.

Kadati angunija zvoni, više te ni.

Kad ti zvoni mrtvački zvon, više te nema.

Kadi neće mrzlina, neće ni teplina

Gdje neće hladnoća, neće ni toplina.[27]

Kadi se tić zleže, tamo vavik poteže.

Gdje se ptica izleže, tamo stremi (vraća se).

Kadi se tovor vaja, dlake ustanu.

Gdje se magarac valja, dlake ostaju.

Koga kaška uji, ta se kušćere boji.

Kaga zmija ujede, gušterice se boji.

Kako Martin papa, tako Martin rapa.

Kako Martin jede, tako Martin hoda (Koliko čovjek jede, toliko i radi.).

Kako po loju.

Kao po loju.[28]

Kakova ješka, takova riba.

Kakva ješka, takva riba (Koliko si uložio toliko ćeš i dobiti.).

Za mladića najbolja jiška je piška.

Za mladića, najbolja ješka (mamac) je pička.

Kakova pečenka, takov pirun.

Kakvo pečenje, takva vilica.

Kamik po veni puca.

Kamen po veni puca.

Kamik zi ruke, bala z puške.

Kamen iz ruke, (ubija kao) kugla iz puške.

Kamo i cesar gre hodeć.

Kamo i car ide pješke.

Kanat va veseju, plač va žalosti.

Pjesma u veselju, plač u žalosti (S veselim se veseli, a s žalosnim plači.).

Kandalora, zima fora.

Visibaba, nema zime.

Kapuc, ripa i kiselica čini kako je puna guzica.

Kupus, repa i kiselica[29], puna ti je guzica (najbolje zasite čovjeka).

Kašku se ne lovi za rep.

Zmiju se ne lovi za rep.

Kava, kava, a ne meti, da se sprazne sve šaketi.

Uzimaj, uzimaj, a ne umeći i ispraznit ćeš sve vreće.

Ki beštima čovičnost zgubja.

Tko psuje gubi ljudskost.

Ki blekne, laloki mu tekne.

Tko učini glupost, može ostati gladan.

Ki brbuzga, kacot ćapa.

Ki baljezga, dobije šakom.

Ki brzo da, dva puta da.

Tko brzo da, dvostruko daje.

Ki brzo odlučuje, ćancu ćapuje.

Tko brzo odlučuje, priliku hvata.

Ki ča dela, sebi dela.

Što radiš, sebi radiš.

Ki česan ji, ta se betega ne boji.

Tko češnjak jede, bolesti se ne boji.

Ki čudo ji, malo živi.

Tko puno jede, kratko živi.

Ki čudo vi, čudo udela.

Tko puno zna, puno napravi.

Ki čudo vi, retko sproferi.

Tko puno zna, malo govori.

Ki ćakola, malo udela.

Tko priča, malo učini.

Ki dela, ne manjka mu puna zdela.

Tko radi, ne fali mu puna zdjela.

Ki dlgo va sedlu sidi, ga rit boli.

Tko dugo u sedlu sjedi, guzica ga boli.

Ki dlgo živi, puno pameti.

Tko dugo živi, puno pamti (ima se čega sjećati).

Ki do kasna jutrin spi, kraće živi.

Tko do kasna jutrom spava, kraće živi.

Ki dokasna spi, jutraka ne ji.

Tko do kasna spava, doručak ne jede.

Ki doma sidi, niš ne vidi.

Tko doma sjedi, ništa ne vidi.

Ki ga vu, ga vu.

Ko ima, ima.

Ki je na bošcu, vidi više od onoga va dolcu.

Tko je na brdu vidi dalje od onoga u dolu.

Ki je na stanu, njegovo je mliko.

Tko je u toru, njegovo je mlijeko.

Ki je srićan, ni niti va konduti lačan.

Tko ima sreće, ni u zahodu nije gladan.

Ki je va diritu, ta je va šušpetu.

Tko je u šteti, taj je u iščekivanju (Tko čini loše, boji se kazne; vejota)

Ki je zi vragon na ti, mu vrag zi paklon plati.

Tko je s vragom na ti, vrag mu paklom plati.

Ki jilo ji zi velu zlicu, jima brzo debelu gizicu.

Tko jede velikom žlicom, brzo mu odeblja guzica.

Ki jima sutal, jima i kolub.

Tko ima kumova, ima i kolača.

Ki jima zi kozu posla, mu ustanu rogi.

Tko ima posla s kozom, ostanu mu rozi.

Ki jišće, najde.

Ko taži, nađe.

Ki jutrin prične govorit jistinu, je do večera va pržunu.

Tko ujutro počne govoriti istinu, navečer je u zatvoru.

Ki kanta, zlo ne misli.

Tko pjeva, zlo ne misli.

Ki kiselicu ji, olita čisti.

Ki kiselicu jede, crijeva čisti.

Ki kozu tendi, mliko pije.

Tko kozu čuva, mlijeko pije.

Ki kuntra buri cura, ustane pocuran

Tko u buru piša, ostane popišan.

Ki ledenih sveci ne štima, vavik po plećih ćapa

Tko ledene svece ne štuje, uvijek dobije po leđima.[30]

Ki lovi, ribu ji.

Tko lovi, ribu jede.

Ki luša ne štima, geticu ćapa.

Tko konja ne voli, kopitom dobije.

Ki malo ji, forcu zgubi.

Tko malo jede, snagu gubi.

Ki manja erba, diventa beštija.

Tko jede travu, postane životinja (vejota).

Ki manja piano, non viene lontano.

Tko jede polako, dugo živi (vejota).

Ki med vrca, prsti poliže.

Tko med vrca, prste liže.

Ki mrhjari, dlgo ga slnce cmari.

Tko malo jede, dugo ga Sunce peče (dugo živi).

Ki na dvi sidije sidi, na tla pade.

Tko sjedi na dvije stolice, na tlo pada.

Ki ne ćapa ćep, ne ćapa ni pep.

Tko ne dobije pljusku, ne dobije ni pičku.

Ki ne more Cara služit, nemore ni divojke jimit.

Tko ne može cara služit, ne može ni djevojku imati (Tko ne odsluži vojsku, nije za ženidbu.).

Ki ne poštuje svoje, ne more ni tuje.

Tko ne poštuje svoje, ne može ni tuđe

Ki ne rišća, niti ne ćapa.

Tko ne riskira, ne dobije.

Ki ne vi sebe krotit, va ovon svitu će teško prežit.

Tko sebe na zna krotiti, na ovom će svijetu teško preživjeti.

Ki neće na lipe, će na grde

Ki neće na lijepo, hoće na ružno.

Ki nena Boga molit, neka ne gre plovit.

Tko nezna Boga moliti, neka ne ide ploviti.

Ki ni lačan je debel.

Tko nije gladan, taj je debeo.

Ki ni za cara, ni ni za divojku.

Tko nije za cara, nije ni za djevojku.

Ki ni zadovajan zmalin, ne doška veloga.

Tko nije zadovoljan s malim, ne dočeka veliko.

Ki nima kraji škondrtinu, jima mori mekotinu.

Tko nema na kopnu komadić loše zemlje, na moru mu je njiva.

Ki nima va glavi, jima va nogah.

Tko nema u glavi, ima u nogama.

Ki noći tuče, kolina ne broji.

Tko noći tuče, koljena ne broji (Tko noću banči, nema potomstva.).

Ki nosi, ne prosi.

Tko (do)nosi, ne prosi.

Ki o jubavi pravja, kurcu dišpet pripravja.

Tko o ljubavi priča, kurcu loše sprema.

Ki palentu zi kiselin zejen ji, na konduti dlgo ne sidi.

Tko palentu s kiselim zeljem jede, na zahodu ne sjedi dugo.

Ki paližuje tujini, va Manja Kišu fini.

Tko izdaje tuđinu, u Kišovoj[31] jami završi.

Ki pamet pocura, gre va navig, kada bura, bura.

Tko je pamet popišao, ide na plovidbu kad puše bura.

Ki pita ne dere poplati.

Tko pita ne troši potplate (đonove).

Ki pita, ne jišće.

Tko pita, ne traži.

Ki po drugih sere, na kraju svoje butande pere.

Tko po drugom sere, na raju svoje gaće pere.

Ki pod drugin jamu kopa, sam va nju pade.

Tko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada.

Ki pomalo hodi, dugo pride.

Tko polako hoda, daleko dođe.

Ki prešto va, njente fa.

Tko brzo radi, ne napravi ništa (vejota).

Ki previše pirikula, na kraju vritnjak v rit ćapa.

Tko previše okoliša, na kraju nogu u guzicu dobije.

Ki previše šuštance ji, angulija mu brzo zazvoni.

Ki previše hrane jede, mrtvački mu zvon brzo zazvoni.

Ki puno ćakula, na kraju po glavi ćapa.

Tko puno priča, na kraju po glavi dobije.

Ki puno ji, malo živi.

Tko puno jede, kratko živi.

Ki puno ji, tripu goji.

Tko puno jede, trbuh goji.

Ki puno pensa, ćancu zgubja.

Tko puno razmišlja, šansu gubi.

Ki radi, ne boji se gladi.

Tko radi, ne boji se gladi.

Ki rišća, fišća.

Tko riskira, zviždi (profitira).

Ki se dima ne nadimi, ta se ognja ne natepli.

Tko se dima ne nadimi, taj se ognja ne nagrije.

Ki se drži zapovidi, mu nunkis pripovidi nisu teške.

Onome koji se drži (božjih) zapovijedi, ni zabrane mu nisu teške.

Ki se hvali, ta se kvari.

Tko se hvali, sebe kudi.

Ki se istra, po glavi ćapa.

Ki se ističe, po glavi dobije.

Ki se jebu zlo ne misle. Zlo pride nakon devet miseci.

Koji se jebu zlo ne misle. Ono dođe nakon devet mjeseci.

Ki se jedan put opeče, nikada više kadi bi se opekal ne teče.

Tko se jednom opeče, gdje se opekao nikad više ne trči.

Ki se jedan put opeče, ognju više ne gre.

Tko se jednom opeče, ognju više ne ide.

Ki se lementa, slabo pasa.

Tko se žali, loše prođe.

Ki se liže zi tujini, va Manja Kišu fini.

Tko se sliže s tuđinom, u jami boga Kiša[32] završi.

Ki se miša mej dva, od jenoga i drugoga matafun ćapa.

Tko se umiješa među dvojicu (koji se tuku), od jednog i drugoga udarac dobije.

Ki se na državni šćat poža, ta najboje va životu pasa.

Tko se na državni štap naslanja, taj najbolje u životu prođe.

Ki se od svoga naroda odlini, slabo fini.

Tko se od svoga naroda odvoji, loše prođe.

Ki se topi, se i za zbičicu lovi.

Tko se utapa, taj se i za grančicu lovi.

Ki se va gnjoju balata, congula..

Tko se u gnoju valja, zaudara.

Ki se z suvragon spravi, kiš mu brzo grob pripravi.

Tko se s neprijateljem kači, Kiš mu brzo grob pripremi.

Ki se zadnji smije, se najboje smije.

Tko se zadnji smije, najslađe se smije.

Ki se zi Kišon inkruža, ta slabo pasa.

Tko se s Kišom inkruža, taj slabo prođe.

Ki se zi posijami pomiša, ga prašci pojidu.

Tko se u posijama valja, prasci ga pojedu.

Ki se zi tujci liže, grobu je bliže.

Tko se s tuđinom liže, grobu je bliže.

Ki se zi vinon spijani pride na inšenj, ki se zi kruhon - nikada.

Tko se vinom opije otrijezni se, a tko se kruhom nikada.

Ki se zi ženami sporazumi, sebe va neprilike spravi.

Tko se s ženama druži, sebe u neprilike dovede.

KI se zlice drži, duga na konduti ne sidi.

Tko se žlice drži, na zahodu ne sjedi dugo.

Ki sije buru, žanje vihor.

Tko sije buru, žanje vihor.

Ki slabo ji, dlgo živi.

Tko malo jede, dugo živi.

Ki slamu mlati, vrime trati.

Tko slamu mlati, vrijeme trati.

Ki slašćice ji, zubi zgubi.

Tko slatko jede, zube gubi.

Ki sviton putuje, puno toga vidi i čuje.

Tko svijetom putuje, puno toga vidi i čuje.

Ki svoj narod zataji, boje da ga ni.

Tko svoj narod zataji, bolje da ga nema.

Ki svoje pod noge hiti, jima možgane v riti.

Tko svoje pod noge baci, ima mozak u guzici.

Ki svoje proda, na svojen, sluga diventa.

Tko svoje proda, na svome sluga postane.

Ki svoju narodnos proda, niš ne vaja.

Tko svoju narodnost proda, ništa ne vlaja.

Ki špoti dili na kraju fini va gomili.

Tko prijekore dijeli, skonča u gomili.

Ki uči glavu muči, ki ne uči, celo telo muči.

Tko uči glavu muči, tko ne uči, cijelo tijelo muči.

Ki umre, lipo mu se gode aš ne rabi ni kruha, ni vode.

Tko umre, ne treba brinuti jer ne treba ni kruha, ni vode,

Ki v zaroku ni bil, ne vi da je živil.

Tko poroka nije okusio, ne zna da je živio (Tko nije okusio zabranjeno, ne zna da je živio.)

Ki va paji spi, trohe lovi.

Tko u slami spava, trohe[33] lovi.

Ki va pijano, vjene lontano.

Tko polako hoda, daleko dođe.

Ki va šporkicu živi, beteg goji.

Tko u prljavom živi, bolest goji.

Ki va veloj šetomani dela, po zimi mu je prazna zdela.

Tko u Veliku tjednu radi, zimi mu je prazna zdjela.

Ki vino vičera, vodu marenda.

Tko vino večera, vodu doručkuje.

Ki visoko leti, nisko pade.

Tko visoko leti, nisko padne.

Ki više puti otkriva teplu vodu, se na kraju va mrzloj pere.

Tko više puta otkriva toplu vodu, na kraju se u mrzloj pere.

Ki vrta, zvrta.

Tko buši, probuši.

Ki z nožen namira, od noža umira.

Tko nožem prijeti, od noža umire.

Ki z pirunon juhu ji, nikada se ne zdebeli.

Tko s vilicom juhu jede, nikad se ne udeblja.

Ki z vragon tikve sadi, va glavu mu se razbijaju.

Tko z vragom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju.

Ki zelenje ji, krnozubac ni.

Tko zelenje jede, ne gubi zube.

Ki zi velu žlicu ji, on se brzo zdebeli.

Tko velikom žlicom jede, brzo se udeblja.

Ki zna ganat, pravdu dobi.

Tko zna govoriti, dobiva parnicu.

Ki zna, duplo jima.

Tko zna, duplo ima.

Ki želi jak postat, mora na galiji rugat.

Tko želi jak postati, mora na galiji veslati.

Ki želi tunban diventat, neka prične svoje stvari drugin pravjat.

Tko želi glupan postati, neka počne svoje tajne drugima pričati.

Kjin se zi kjinon zbija.

Klin se klinom izbija.

Kjišćar vavik zadnju kapju velena čuva, za se.

Kliještavac (škorpija) uvijek zadnju kap otrova čuva za sebe.

Klobuk ni za jedan daž.

Šešir nije za jednu kišu.

Ko ne umreš sam će te bit lupnut zi baton po glavi.

Ako ne umreš sam, udarit će te batom po glavi.[34]

Ko te jišće Kiš, ne vridiš više niš.

Ako te išće Kiš[35], ne vrijediš više ništa.

Ko vragu favur udelaš, te zi paklon nagradi.

Ako vragu uslugu napraviš, paklom te nagradi.

Koci su iste, ma prašci se minjaju.

Svinjci su isti, al se prasci mijenjaju.

Koga amur potegne, nijedan ga na svitlo ne stegne.

Koga dubina povuče, nitko ga na svjetlo ne izvuče (Iz duga se teško izvući.).

Kokoš i va kopuneri kokodače.

I zatvorena Kokoš kokodače.

Koliko zajiki govoriš, toliko judi vridiš.

Koliko jezika govoriš, za toliko ljudi vrijediš.

Komu je Bog otac, ni mu teško bit svetac.

Kome je Bog otac, nije mu teško bit svetac.

Komu je srce razdvojeno, je živjenje smućeno.

Kome je srce podvojeno, život mu je smućen.

Komu narod glavu rubi, tomu se slid zgubi.

Kome narod glavu rubi, tome se trag izgubi.

Komu tujin glavu rubi, toga narod poštuje i jubi.

Kome tuđin glavu rubi, toga narod poštuje i ljubi.

Kovač jima kjišća, kako nebi šal zi ruku va oganj.

Kovač ima kliješta, da ne mora rukom u oganj.

Kovačova kobila je vavik bosa.

Kovačeva kobila je uvijek bosa.

Koza je mat revuzije.

Koza je mati sirotinje

Koza ka se mej prči spravi i sama dobi po glavi.

Koza koja se među jarce gura, po glavi dobije.

Koza ki se spravi, mej prča dva i sama po glavi ćapa.

Koza koji se dade među prča dva i sama po glavi dobiva.

Kozlići se po redu kozle.

Kozlići se po redu jare.

Kravu zapreć, mliko zgubit.

Tko kravu zapregne, mlijeko gubi.

Krepat, ma ne cedit.

Krepat, ali ne popustiti.

Krepat, ma ne molat.

Krepat, ali ne popustiti.

Krijanca je lipa stvar, ki je nima je tovar.

Uljudnost je lijepa stvar, tko je nema je tovar (magarac).

Krpa prekrpana.

Krpa zakrpana (Preudana žena.).

Krpa puno toga pokrije.

Zakrpa puno toga pokriva.

Kruh kvas dviže.

Kruh kvas diže (Za gradnju treba novac).

Krv ni voda.

Krv nije voda.

Kuća se na pili brani.

Kuća se na vratima brani.

Kuda blaskinja pasa, se zna.

Kuda smrdljiva stonoga prođe, zna se.

Kuda Mikulini pasaju, puti ustaju

Kuda Mikulini prolaze, putevi ostaju.

Kuntra buri ne moreš curat

Protiv bure ne možeš pišati.

Kuntra svin vijoran se ne more.

Protiv svih zastava se ne može.

Kupi doma, prodaj doma, udelaj doma.

Kupi doma, prodaj doma, napravi doma.

Labor zvir ćapa.

Zamka zvijer lovi.

Lačnomu dat kruh čuvat.

Gladnome dati da kruh čuva.

Lačnomu kruha, golomu ruha.

Gladnom kruha, golom ruha.

Lahko je kašku lovit zi tuju ruku.

Lako je guju loviti tuđom rukom.

Lahko je prigovarat, ma je teško delat.

Lako je prigovarati, ali je teško raditi.

Lahko je va tuju rit, papar nabit.

Lako je u tuđu guzicu papar nabiti.

Lahko je z tujin kurcen papar tlić.

Lako je s tuđim kurcem papar tući.

Lahko meni za te.

Lako meni za tebe.

Lahko rušit, ma teško gradit.

Lako je rušiti, a teško graditi.

Lahko se je inprezat, ma teško inpreze liberat.

Lako se je zavezati, ali se teško veza odriješiti.

Lahko se zi tujin salon mazat, ma teško zi svojin.

Lako se zi tuđim salom mazati, ali je teško svojim.

Lašva brez oružja je niš.

Sloboda bez oružja je ništa.

Lašva se ne prodava za nijeno zlato.

Sloboda se ne prodaje za nikakvo zlato.

Laž jima kratke noge.

Laž ima kratke noge.

Lemeš ki ore, ne rijavi.

Lemeš koji ore, ne hrđa.

Lenca peteh zaman zbuja

Zalud pijevac lijenog budi.

Ležeć se ćapa buhu i šenca a z delon kravu i telca.

Ležeći dobiješ buhe i uši, a radom kravu i telca.

Ležeć, se ćapa samo buhu i šenca.

Ležeći se dobiju samo buhe i uši.

Lipa besida zove lipu a grda, grdu.

Lijepa riječ zove lijepu, a ružna ružnu.

Ludomu se ne dela kumpaniju.

Ludome ne pravi društvo.

Magla pasa, a har moć ćapa.

Kad magla prođe, Sunce snagu dobije.

Maj dažjevni, trbuhi napunjeni.

Kišni maj, trbusi puni.

Maj suhi, prazne trbuhi.

Maj suhi, prazni trbusi.

Malatija je slaba kunpanija.

Bolest je loše društvo.

Mali dica mala skrb, veli dica vela skrb.

Mala djeca - mala briga, velika djeca - velika briga.

Malo papaj, čudo rapaj.

Malo jedi, puno radi.

Manja Kiš jima vavik otvorene usta.

Kišova jama (hrvatski bog osvete) ima uvijek otvorene usta.

Marendu pojij sam, obid razdili zi prijateji a vičeru daj suvragu.

Marendu pojedi sam, objed podijeli s prijateljima, a večeru daj neprijatelju.

Mašku va vrići.

Mačka u vreći.

Mat kokula, šrvicij čovika dela.

Mati miluje, a vojska gradi čovjeka.

Matika pisat, pa će lipe stvari diventat.

Motikom pisat, pa će lijepe stvari nastati.[36]

Mej svaku šenicu je juja.

U svakoj pšenici ima korova.

Meštar ki ne pusti za sobu almeno trih ki su boji od njega, ni dobar meštar.

Majstor koji za sobom ne ostavi barem tri bolja, nije dobar majstor.

Mila moja, saki svoju zna.

Mila moja, svako svoje zna.

Mirlin jis za kripan bit i dlgo živit.

Mrkvu jedi za krepkost i dug život.

Misli vavik almeno pol ure naprid.

Misli uvijek bar pola sata unaprijed.

Mišana riba, dobar brudit.

Miješana riba, dobar brudet.

Molitva, duši spas a tilu zdravje.

Molitva je duši spas, a tijelu zdravlje.

More je svuda slano.

More je svugdje slano.

More jima sobu jime.

More ima svoje ime.[37]

More ki ne poštuje, Tumanu va dvorih finjuje.

Tko more ne poštuje, u Tumanovim[38] dvorima skonča.

Moreš ča ćeš, samo nećeš dokljek ćeš.

Možeš što hoćeš, samo nećeš dokle hoćeš.

Mornarski kruh jima sedan, a težaški devet kor.

Mornarski kruh ima sedam, a težački devet kora.

Mrtvaška tuga se od šlovika odvija, ma živuća savija.

Žal za mrtvim se od čovjeka odvaja, a za živim hvata.

Mrtvu glavu plač ne oživi.

Mrtvu glavu plač ne može oživiti.

Mučat i delat.

Šutjeti i raditi.

Muka glavu čuva.

Muka glavu čuva.

Muški moraju branit i čuvat zemju i dom, a ženske čuvat muža i fameju.

Muški moraju braniti i čuvati zemlju i dom, a žene muža i obitelj.

Muž besida.

Muž govori (Muškarac se drži riječi.).

Na besidah je puno junaki, ma va potribi retki.

Na riječima je puno junaka, a u potrebi su rijetki.

Na buri se kokoravica upogne.

Na buri se kokoravica (krivi hrast) savija,

Na jacu se skrozi buki kaca kacu.

Na ledu se kroz rupe puni kaca.

Na jutu ranu, juta trava.

Na jutu ranu, ljuta trava.

Na muki se poznaju junaki, a na zajiku žene.

Na muci se poznaju junaci, a na jeziku žene.

Na muškomu je pitat a na ženskoj odbit ali pristat.

Na muškome je pitati, a na ženi odbiti ili pristati.

Na muškomu je ponujanje a na ženskoj odbijanje.

Na muškome je nuđenje, ženi odbijanje.

Na omih se štanaji grade.

Na stijenama se utvrde grade.

Na pasu rana, na njen i zarasla.

Na ranjenu psu, rana zarasta (Čvrstom voljom se sve rješava.).

Na snig srat.

Na snijeg srat.[39]

Na Stipanju Slnce sviti, žito zeleni, si ćeju bit siti.

Kad na Stipanju Sunce sja, žito zeleni i svi će biti siti.

Na špaš se ne gre prez takujina.

Na zabavu se ne ide bez novčanika.

Načet kruh se brzo poji.

Načeti kruh se brzo pojede.

Nagal prasac se opeče.

Nagli prasac se opeče.[40]

Nagal prasac se većkrat opeče.

Nagli prasac se često opeče.

Najbojemu junaku, pridu kada god suze na joku.

I najboljem junaku ponekad dođe suza na oko.

Najboji neprijatej je dva metra pod zemju.

Najbolji neprijatelj je dva metra pod zemljom.

Najlagje je kašku lovit z tuju ruku.

Najlakše je zmiju loviti tuđom rukom.

Najprije skoči, a onda reci hop.

Najprije skoči, a onda reci hop.

Najveće blago ča se pušća dicin su navade, zajik i običaji.

Najveće blago koje se ostavlja djeci su navike, jezik i običaji.

Najviša glava, najviše tofci ćapa.

Najviša glava, najviše udaraca dobije.

Nakon dažja, Har lipje hara.

Nakon kiše Sunce bolje grije.

Namurat se kako sveti Anton va prašćića.

Zaljubiti se kao sveti Antun u praščića.

Narod je kako zelenica, ča više kosiš boje raste.

Narod je kao trava, što je više kosiš bolje raste.

Naučeno ne more nijedan zet.

Naučeno ne može nitko uzeti.

Ne brbuzgat, leh delat.

Ne brbljati, nego raditi.

Ne ćakole! Fati, fati Mare.

Ne pričati! Radi, radi Mare.

Ne ćapuj vraga za rep, kako te nebi badnul z rogi.

Ne hvataj vraga za rep, da te ne ubode rogovima.

Ne daj bože kozi dug rep, ač bi cili svit pomlatila.

Ne daj bože kozi dug rep, jer bi čitav svijet pomlatila.

Ne daj prst da ti ne zemu ruku.

Ne daj prst da ti ne uzmu ruku.

Ne delaj dobro, da te ne najde zlo.

Ne radi dobro, da te ne nađe zlo.

Ne grizi ruku ka ti dava kruh.

Ne grizi ruku koja ti daje kruh.

Ne hvali dan prije noći.

Ne hvali dan prije noći.

Ne hvali noć prije jutra.

Ne hvali noć prije jutra.

Ne jij čudo krat na dan, jij kada si lačan.

Ne jedi puno puta na dan, jedi kad si gladan.

Ne jimi veće oči od ust.

Ne imaj veće oči od usta.

Ne jišći kruha priko pogače.

Ne išći kruha preko pogače.

Ne kupuj ča vidiš, leh ono ča rabiš.

Ne kupuj što vidiš, već ono što trebaš.

Ne mišaj se zi posijami, ač će te huje pojis.

Ne miješaj se s posijama, jer će te svinje pojesti.

Ne pili kitu na koj sidiš.

Ne pili granu na kojoj sjediš.

Ne pjuvaj va zdilu zi ke jiš.

Ne pljuj u zdjelu iz koje jedeš.

Ne posujuj prijateju šoldi, kako ga nebiš zgubil.

Ne posuđuj prijatelju novac, kako ga ne bi izgubio.

Ne potegni noža dokjek nisi sigur da ćeš ga rabit.

Ne vadi nož dok nisi siguran da ćeš ga uporabiti.

Ne pusti porodi da te na konopu vodi.

Ne dopusti djeci da te na konopcu vode.

Ne rivaj nos va tuje posli.

Ne guraj nos u tuđe poslove.

Ne želi nevoju susidovu poju.

Ne želi nevolju susjedovu polju.

Ne želi tuču na tuju buču.

Ne poželi tuču na tuđu glavu.

Ne živiš kako biš jil, leh jiš kako biš živil.

Ne živiš da bi jeo, nego jedeš da bi živio.

Neka ne gre moren brodit ki nezna Boga molit.

Neka ne ide morem broditi koji ne zna Boga moliti.

Neka ne gre moren navigat, ki nevi Boga dozivat.

Neka ne ide morem plovit, tko ne zna Boga zvati.

Neka se šegavi mudre, a bedasti čude.

Neka se pametni mudre, a bedasti čude.

Nesloga kuću deštriga.

Nesloga kuću uništi.

Neviri se ne gre sprotu.

Ne plovi se prema oluji.

Ni dima brez ognja.

Nema dima bez vatre.

Ni kremen ni brez ven.

Niti kremen nije bez pukotina.[41]

Ni luntarića brez križića i zvončića brez kjenpčića.

Nema oltarića bez križića, ni zvončića bez batića.

Ni prsti na ruki nisu jednaki.

Ni prsti na ruci nisu jednaki (odnosi se na ljude).

Ni sova ne ustane cela, kada ju orebci tuku.

Ni sova ne ostane čitava kada ju vrapci tuku.

Ni svaka škufija za svačiju glavu.

Nije svaka kapa za svačiju glavu.

Ni svaki dan nedija.

Nije svaki dan nedjelja.

Ni svako zlo za zlo.

Nije svako zlo za zlo.

Ni sve zlato, ča se luštra.

Nije zlato, sve što sja.

Ni sveca brez slime, ni lita brez zime.

Nema sveca bez aure niti godine bez zime.

Ni šlovika brez tufića, ni junčića brez rožića.

Nema čovjeka bez mane, ni junčića bez roščića.

Ni tata do Srba, Slovenca i Hrvata.

Nema lopova do Srbina, Slovenca i Hrvata (austrijska poslovica)

Ni tvoj pirun, za moj makarun.

Nije tvoja vilica, za moj makaron.[42]

Ni vesla sisal.

Nije vesla sisao.

Ni vrag ni tako črn, kako ga cvitaju.

Nije vrag ni tako crn, kakvim ga slikaju.

Nijedan ne vi sve.

Nitko ne zna sve.

Nijedan se ni rodil, kako bi vično živil.

Nitko se nije rodio, da bi vječno živio.

Nijedan se ni učen rodil.

Nitko se nije naučen rodio.

Nijena kaša se ne poji tako tepla, kako ča se kuha.

Nijedna kaša se ne pojede tako topla, kakva je dok se kuha.

Nikada nenaš ki će ti bit zadnji sudac.

Nikad ne znaš tko će ti biti zadnji sudac.

Niti tovor ne gre dva puti na led.

Niti magarac ne ide dva put na led.

Noć jima svoju moć.

Noć ima svoju moć.

Nož se nosi za potribu, ne za hvalu.

Nož se nosi za potrebu, a ne za hvalu.

Nuja čini luša jizdit.

Briga tjera čovjeka jahati konja.

Nuja čovika ubija.

Briga čovjeka ubija.

Obećanje je sveto dugovanje.

Obećanje je sveto dugovanje.

Obitej brez dice je grobnica jubavi.

Obitelj bez djece je grobnica ljubavi.

Oči straše, ruke delaju.

Oči se plaše, a ruke rade.[43]

Od baka ne moreš udelat učenjaka.

Od bika ne možeš napraviti pametnog čovjeka.

Od Božića raste svića, od Jivanje dan na manje.

Od Božića raste svijeća, od Ivanje dan na manje.

Od Božića dan se veća, od Jivanje dan na manje.

Od Božića dan je dulji, od Ivanje sve je kraći.

Od kada su zmislili beči, ni već potribe pensat ča će se komu za dar donat.

Od kad su izmislili novac, nema više potrebe misliti što kome za dar dati.

Od maloga, raste velo.

Od maloga, raste veliko.

Od obilece glava ne boli.

Od viška glava ne boli.

Od oca na sina duh probija, ča više rodi pasuje to pametniji diventuje.

S oca na sina duh prelazi i što više rodova prođe to pametniji postaje.

Od sira se spira.

Od sira se diže[44] ().

Od slaboga platnika, kravu brez mlika.

Od lošeg platca, kravu bez mlijeka.

Oganj je dobar hlapac, ma slab gospodar.

Oganj je dobar sluga, a slab gospodar.

Oganj mraz tuče..

Oganj mraz tuče.

On bi i vraga ognja pital.

On bi i vraga ognja pitao (neustrašiv je).

Onakov si, od koga si.

Onakav si, čiji si.

Ča oči vide, to ruke učine.

Što oči vide, ruke naprave.

Ono ča oči ukradu, ruke udelaju.

Ono što oči ukradu, ruke učine.

Ono ča se ne rabi, se pozabi.

Ono što se ne korist, zaboravi se.

Oprosti, ne ubijan te ja, leh kruh.

Oprosti, ne ubijam te ja, nego kruh.[45]

Ko ne umreš sam, će te lupnut po glavi.

Ako ne umreš sam, lupit će te po glavi.

Oral nad oblak leti, ma po zemji lovi.

Orao nad oblakom leti, ali po zemlji lovi.

Orat na kozi.

Orati na kozi (Raditi posao bez alata.).

Orih ne pada dlgo od stabla.

Orah ne pada daleko od stabla.

Osti va kamik.

Osti u kamen (Potpuni promašaj u poslu.).

Ostočnomu meštru ni potribi klamat.

Preciznom majstoru ne treba reklama.

Otok je cili svit naselil, a sebe raselil.

Otok je sav svijet naselio, a sebe raselio.

Pamet ča više kolin pasuje, pametnija diventuje.

Što pamet više koljena prođe, pametnija postaje.

Pamet se ji zi malu žlicu.

Pamet se jede malom žlicom.

Pamet pride kruh jiduć.

Pamet dolazi odrastanjem.

Pamet se ne more kupit, ma zi muku se sve na svitu da naučit.

Pamet se ne može kupiti, ali se mukom sve na svijetu može naučiti.

Pametan čovik smeće zakopuje.

Pametan čovjek smeće zakapa.

Pametan hlapac se uči od gospodara, a slab gospodar od hlapca.

Pametan sluga uči od gospodara, a slab gospodar od sluge.

Pametan ne more odgovorit, koliko more bedas pitat.

Pametan ne može odgovoriti, koliko blesav može pitati.

Pametan se vadi od pametnoga, a bedak od bedaka.

Pametan se uči od pametnog, a bedak od bedaka.

Pametnomu ni potriba tri puti reć.

Pametnome ne treba tri puta reći.

Parona ka nima mire, njoj jizbinu kokoš i prasac žere.

Gospodarici koja nema mjere, hranu kokoš i prasac ždere.[46]

Pas ne laje zbog gospodara, leh zbog sebe.

Pas ne laje zbog gospodara, nego zbog sebe.

Pazi ča ganaš, Manja Kiš je vavik pronta.

Pazi što govoriš jer je jama boga kiša uvijek spremna.

Pero kopat, pa ćemo svi krepat.

Perom kopati, pa ćemo svi krepati (Knjiški čovjek nije za fizički rad.).

Peteh i zi gajbe kukuriče.

Pijetao i iz gajbe kukuriče.

Peteh ki rano kukuriče, zgubi glavu.

Pjevac koji rano kukuriče, gubi glavu.

Pido refa.

Oporavljena uš.[47]

Šenac refani.

Oporavljena uš.[48]

Pijte travarušu, ka liči i tilo i dušu.

Pijte travaricu, koja liječi i tijelo i dušu.

Pina mori, daž va gori.

Pjena na moru, kiša u gori.

Pinalo brez vode šporkica ne opere.

Bez vode sapun prljavštinu ne pere.

Plač ne oživi mrtvu glavu.

Plač ne može oživiti mrtvu glavu

Plava kako sikira.

Pliva kao sjekira.

Po dažju, sunce.

Nakon kiše, sunce.

Po delu se pozna meštra.

Po poslu se prepoznaj majstor.

Po dlaki.

Niz dlaku.

Po moči suša, po suši moča.

Po kiši suša, po suši kiša.

Po neveri je arija čista.

Po neveri je zrak čist.

Po noći su sve krave jednake.

Po noći su sve krave jednake.

Po tuči kampanat.

Nakon tuče je zalud zvoniti.

Po zori se dan pozna.

Po zori se dan pozna.

Pol zdravja čistoća, a druga polovica šporkica.

Čistoča je pola zdravlja, a prljavština je druga polovica.

Pometaj pred svojin pragon.

Meti pred svojim pragom.

Pomolit se božjoj moći, kada nimaš od judi pomoći.

Pomoli se božjoj moći, kada nemaš od ljudi pomoći.

Pot krv čuva.

Znoj krv čuva.

Dobro je da smo se spotili, jer smo se puno toga naučili.

Dobro je da smo se oznojili, jer smo puno toga naučili[49].

Pot špara krv.

Znoj štedi krv.

Poteži vole kada nimaš škole.

Vuci vole kad nemaš škole.

Potriba čini konja jahat.

Nužda tjera konja jahati.

Potriba je opruga iznajdjivosti.

Potreba potiče snalažljivost.

Poturak je hujši od Turčina, ač mej Turci niš ne vaja.

Poturak je gori od Turčina, jer među Turcima ništa ne vrijedi.

Povonjaj va svoje njidra.

Pomiriši svoja njedra.

Prašcu jabuku.

Prascu jabuku (podmititi nekoga).

Pratika brez znanja, je kako brod brez kapitana.

Praks bez znanja je kao brod bez kapetana.

Pravda je va batici ali zi dežori punoj škrinjici.

Pravda je u batini ili zlata punoj škrinjici.

Prazna vrića ne stoji.

Prazna vreća ne stoji.

Prez kurca na ženidbu.

Bez kurca u ženidbu (U posao bez alata/pripreme.).

Prije nego sproferiš, dva puta požri slinu.

Prije nego progovoriš, dvaput progutaj slinu.

Prije leho rečeš, dobro promisli.

Prije nego progovoriš, dobro promisli.

Prvi agušta prva smokva vusta.

Prvog augusta, prva smokva u usta.

Prvi maja, kada se pup poznova raja.

Prvi maja, kad se pup iznova rađa.

Prvi žmuj vina piješ ti, drugi jilo, ko si pojil, trtji žmuj pije tebe.

Prvu čašu vina piješ ti, drugu jelo koje si pojeo, treća čaša pije tebe.

Pržun je za judi, a ne za koze.

Zatvor je za ljude, a ne za koze.

Punijon se na mutriji vidi.

Karakter se na licu vidi.

Puno ćakol, malo koristi.

Puno priče, malo koristi.

Puno kokoš na legu, mućki va jajih.

Puno kokoši na legu, mućci u jajima.

Pus me zmiron, daj se daje.

Pusti me s mirom, makni se od mene.

Rakija pamet ubija.

Rakija pamet ubija.

Rakija, ka beteg ubija.

Rakija, koja bolest ubija.

Rastegni se, koliko je bijac dug.

Rastegni se koliko je pokrivač dug.

Rat, vragu brat.

Rat, vragu brat.

Ražanj bez janca.

Ražanj bez janjca.

Riba od glave smrdi.

Riba od glave smrdi.

Ruka, ruki, bojan kunpanj.

Ruka, ruci, najbolji prijatelj.

Saka stvar, nakon sedan let. pride va voperu.

Svaka stvar se nakon sedam godina opet vrati u uporabu.

Saka zemja jubi svoje, ne pozniva jade tvoje.

Svaka zemlja ljubi svoje, ne poznaje jade tvoje (P. Preradović).

Saki fažol prdac i pol, a ki ji česan prdi celi dan.

Svaki grah prdac i pol, a tko jede češnjak prdi čitav dan.

Saki je sebi najboji likar.

Svako je sebi najbolji liječnik.

Saki je svoga tula gospodar.

Svako je svoga tijela gospodar.

Saki osal jima svoj posal.

Svaki magarac ima svoj posao.

Saki vritnjak, je korak naprid.

Svaki udarac nogom u guzicu je korak naprijed.

Sakomu ki dela pizdaraije, se prije ali potlik sakomu, va glavu razbije.

Svakome tko radi pizdarije, prije ili poslije, u glavu razbije.

Samo bedako misli, kako sve zna.

Samo glupan misli da sve zna.

Samo bedak stoji med balami.

Samo bedak stoji među mecima (pametan zalegne).

Samo bena svin viruje.

Samo budala svima vjeruje.

Samo komu se va glavi smuti, zi Kišon prekriža puti.

Samo onom kome se u glavi smuti, taj s Kišom[50] ukrsti puteve.

Samo od slaboga oca, dica neviju ča on zna.

Samo djeca lošeg oca ne znaju što on znade.

Samo slipomu svitlos ne pomore.

Samo slijepome svjetlost ne pomaže.

Samo trubile poštuju tuje više, leho svoje.

Samo budale poštuju tuđe više nego svoje.

Samo tunban se srami svojih običaji.

Samo glupan se srami svojih običaja.

Selo brez mladići i kanta je kako grobje.

Selo bez mladića i pjesme je poput groblja.

Sikira va med.

Sjekira u med.

Sila kola lama.

Sila kola lomi.

Sime na pada, dlgo od stabla.

Sjeme na pada daleko od stabla.

Siromaštvo je sila inžinjožnosti.

Siromaštvo je izvor snalažljivosti.

Sit lačnomu ne viruje.

Sit gladnome ne vjeruje.

Slaba trava brzo raste.

Loša trava brzo raste.

Slabomu kurcu i dlaka pači.

Slabom kurcu i dlaka smeta.

Sladinan ni za virovat.

Slatkorječivima nije vjerovati.

Slnce i bura zdravo vrime.

Sunce i bura, zdravo vrijeme.

Sloga, čini drivo plavat.

Sloga pomaže brodu plovit.

Smatomu čoviku, pamet rabi.

Pametnom čovjeku pamet treba.

Smeće objid kaže.

Smeće obijest pokazuje.

Smet se kako puknjen lonac.

Smijati se kao napuknuti lonac.

Smih je sol živjenja.

Smijeh je sol života.

Smih špirit liči.

Smijeh duh liči.

Smrt se ne prestraši mača, ki to misli brzo plaća.

Smrt se ne boji mača, tko to misli brzo plaća.

Smrt šloviku ozdravi saku bol.

Smrt čovjeku liječi svaku bol.

Snig kije da zemju pokrije i slidi od zviri otkrije.

Snijeg pada da zemlju prekrije i tragove zvijeri otkrije.[51]

Snig ne pade za zemju zabilit, leh kako bi zviri pokazale slid.

Snijeg ne pada da zemlju zabijeli, već da bi zvijeri pokazale trag.

Sokol jima malo mesa, ma leti va nebesa.

Sokol ima malo mesa, ali leti u nebesa.

Spravja se poslu, kako lačan srat.

Sprema se na posao, kako gladan srati.

Sprid bošca (luntara) se milos dili.

Sprid luntara se milos dili.

Pred oltarom se milost dijeli.

Sredica najprije zaplisnivi.

Sredica najprije zaplisnivi

Srićan se rodi va košujici.

Sretan se u košulji rađa.

Srićnomu i peteh dela jaja.

Sretnome i pijevac nese jaja.

Stare konji krepuju u kujoni

Stari konji krepavaju kod naivnih.

Staroga tovora učit jizdu.

Staroga magarca učiti jahanju.

Staros nosi slabos.

Starost, nosi slabost.

Stid va zraku, snig na boku.

Studen u zraku, snijeg na brdu.

Stid haje najde.

Studen odjeću najđe.

Stid, kamik lama.

Studen kamen lomi.

Sto puti laž ponovjena, diventa jistina zagotovjena.

Sto put ponovljena laž postane gotova istina.

Sto zeci va grmu.

Sto zečeva u grmu.

Strašjivac umre sto puti a junak jedan put.

Strašljivac umre stoput, a junak jednom.

Strogi meštar, čovika dela.

Strogi majstor čovjeka pravi.

Struk moć, zitruk pamet.

Muškarac snaga, starac pamet.

Sunce, zrak i voda šloviku moć da.

Sunce, zrak i voda čoviku snagu daju.

Svaka kalada ne kaže daž.

Svaka kalada[52] ne kaže daž.

Svaka ovca svoje runo nosi.

Svaka ovca svoje runo nosi.

Svaka riba ka ujde, je vela.

Svaka riba koja pobjegne je velika.

Svaka rit pride na kondut.

Svaka guzica dođe na zahod.

Svaka sila za vrimena.

Svaka sila za vremena.

Svaka šiba jima dva kraja.

Svaka šiba ima dva kraja.

Svaka škoda je škola.

Svaka šteta je škola.

Svaki bul z vrimenon žmari.

Svaka mrlja s vremenom isčezne.

Svaki je dobar nepoznan.

Svaki nepoznat je dobar.

Svaki kolur žmari.

Svaka boja blijedi.

Svaki se rodi i umre sam, ma živi z drugimi.

Svaki se rodi i umre sam, ali živi s drugima.

Svaki škoj jima svoju ribu.

Svaki otok ima svoju ribu.

Svaki tić je va svojoj škuji jak.

Svaki ptić je u svojoj rupi jak.

Svaki uzal pride na češaj.

Svaki uzao dođe na češalj.

Svaki zase koze pase.

Svaki za se koze pase.

Svako vrime, jima svoje brime.

Svako vrijeme, ima svoje breme.

Svako žgalo rabi drugi inpak.

Svaka rana treba drugačiji zavoj.

Svakoga habaj, po svoju delaj.

Svakog slušaj, radi po svome.

Sve gre lagje kada je podmazano.

Sve ide lakše kada je podmazano.

Sveta Kata, snig na vrata.

Sveta Kata, snijeg na vrata.

Sveta Katarina, va snigu gora i dolina.

Sveta Katarina, pod snijegom gora i dolina.

Sveti Blaž rastira daž.

Sveti Blaž rastjera daž (kišu).

Svi judi skupa sve znaju.

Svi ljudi zajedno sve znaju.

Svi judi sve znaju.

Svi ljudi sve znaju.

Svi meštri znaju sve udelat.

Svi majstori znaju sve napraviti.

Svibac suhi, po zimi prazne trbuhi.

Svibanj suhi, zimi prazni trbusi.

Svoj svoga do jame, va jamu nikada.

Svoj svoga do jame, u jamu nikada.

Svoj šlovik – svoj svrag, a tuji šlovik – dvajset svragi.

Svoj čovjek – svoj neprijatelj, a tuđ čovjek – dvadeset neprijatelja.

Svoja mekina te neće rubit.

Svoje posije (rod) te neće napustiti.

Svoja roba, svoj beteg

Svoja odjeća (karakter), svoja bolest.

Svraga se ne podštimuje.

Neprijatelja se ne potcjenjuje.

Šaldo v noge.

Budi čvrst na nogama (Ne budi slabić).

Škata mutrija te dugo ne pripeja.

Loš obraz te ne vodi daleko.

Škoji rajaju muških a zakopuju žene

Škoji rajaju muških a zakopuju žene.

Šlovik se rodi i umre sam, a živi zi drugimi

Čovjek se rodi i umre sam, a živi s drugima.

Šlovika delo hvali, a nešlovika pokaže.

Čovjeka posao hvali, a nečovjeka otkriva.

Šlovika se ne more podkupit, nešlovika vavik

Čovjeka se ne može potkupiti, nečovjeka uvijek.

Šnjin ni ča, lov lovit.

S njime niti lov loviti (S njim je bolje ne imati posla.).

Šnjin ni grozje zobat

S njime ni grožđe jesti.

Šold vrti, kadi svidar ne more.

Novac vrta, gdje svrdlo ne može.

Šoldi posudiš, prijateja zgubiš

Novce posudiš, prijatelja izgubiš.

Špar, špar mala stvar, ma kada je puna zdela, stvar je vela.

Špar, špar mala stvar, ali kada je puna zdjela, stvar je velika (šparić je sitna riba).

Šparat se mora dokjek dela črp, a ne kada dela škrt.

Šparaj dok (ulja) ima, a ne kada nedostaje.

Špot, zove kacot.

Uvreda, doziva udarac.

Štajun, nosi oblačilo i obuvalo.

Godišnja doba nosi drugu odjeću i obuću.

Šupje samo razvanja.

Šuplje samo odzvanja.

Švora ga je jedan put provala, i za tin je vaje žena diventala.

Časna ga je jednom probala i onda uvijek željna postala.

Telac, ki rano pokaže zub, zgubi sisu.

Telac koji rano pokaže zube, izgubi sisu.

Teško domu va kon se beštima, a ne kanta.

Teško domu u kom se psuje, a ne pjeva.

Teško orlu koga vrana brani i čoviku koga žena hrani.

Teško orlu koga vrana brani i čovjeku koga žena hrani.

Teško starosti, ako nima od mlajih milosti

Teško starosti, ako nema od mlađh milosti.

Teško vuku po poruku.

Teško vuku po poruku.

Tice istoga perja skupa lete.

Ptice istoga perja skupa lete.

Ticu ni teško va gajbi jimit, ma njoj je teško, zabranit žvrgolit.

Pticu nije teško u gajbi imati, ali joj je teško zabraniti cvrkutati.

Tiha voda brig dere.

Tiha voda obalu dere.

Tovor pride krepat, kadi se je i zlegal.

Magarac dođe krepati onamo gdje se izlegalo.

Tovorski radić peče usta, ma liči.

Magareći radić (hren) pali usta, ali liječi.

Tovoru govorit.

Zalud je magarcu govoriti.

Tri puti Bog pomore.

Triput Bog pomogne.

Tri puti miri, a jedan put siči.

Triput mjeri, a sijeci.

Tri vavik premoru.

Trojica uvijek pobjede.

Trmuntana, bura parićana.

Tramuntana, bura je spremna.

Trn v oku.

Trn u oku.

Trn va peti.

Trn u peti.

Troha va oku.

Trun u oku.

Trt oči za njin (nju).

Brisati oči za njim (nju).

Tuja roba, tuji beteg.

Tuđa roba, tuđa bolest.

Tuje se mora naučit, ma svoje se mora znat i čuvat.

Tuđe treba naučiti, ali se svoje treba znati i čuvati.

Tujina je slaba domovina.

Tuđina je loša domovina.

Tunban zadnji vidi šabu.

Budala zadnja vidi manu.

Tvrdo drvo na buri raste.

Tvrdo drvo na buri raste.

Tvrdomu drivu, tvrdi kjin.

Tvrdom drvu tvrdi klin.

Učenjaka, ne moreš udelat od bedaka.

Ne možeš napraviti znalca od budale.

Udelaj, pa onda bruntulaj.

Napravi pa prigovaraj.

Udelat brageše.

Napraviti hlače.[53]

Uje plava.

Ulje pliva.

Uje, vino, ocat i rakija za kožu bojan likarija.

Ulje, vino, ocat i rakija, za kožu najbolja ljekarija.

Umijato janje, dvi matere sisa.

Umiljato janje, dvije matere siše.

Umrit ma ne pustit..

Umrijet ali ne popustiti.

Užgavica grmelca ne poteže.

U koprivu grom ne tuče.

Va anjini se čovik pozn

U stisci se čovjeka upoznaje.

Va barufi ne jišći prijateja.

U tučnjavi ne išći prijatelja.

Va bojan junaka, drhne, ki god ruka jaka.

Va najbojeg junaka, ponekad zadrhti ruka jaka.

Va buri samo najjači ustanu va ruti.

U buri samo najjači ostanu na ruti.

Va din se smokvu ne sadi.

U kamenu se smokva ne sadi.

Va dobra oca su prdjiva dica.

U dobra oca su prdjiva dica.[54]

Va ki grad prideš, takov zakon zemi.

U koji grad dođeš, takav zakon uzmi.

Va kosmaton ni vire.

U kosmatome nema vjere (Budi oprezan kraj životinja).

Va kotoru plav ne pati.

U zavjetrini brod ne pati.

Va kući kadi ni kruha, se vavik o kruhu govori.

U kući u kojoj nema kruha, uvijek se o kruhu govori.

Va labor se nogu ne klada.

Va zamku nogu ne stavljaj.

Va malinu se tri puti govori.

U mlinu se triput govori.

Va naglosti ni mudrosti.

U naglosti nema mudrosti.

Va neveri je svaka luka dobra.

U oluji je svaka luka dobra.

Va neveri se ne uči jidrit.

U oluji se ne uči jedriti.

Va noć, se pomo.

U noć, se pomoć (Ako nisi učinio danju, dovrši noću.)..

Va objidi duša gnjije.

Va objesti duša gnjije.

Va potribi poznaš prijateja.

U nevolji se poznaje prijatelj

Va potribi se dela šlovik.

U potrebi se gradi čovjek.

Va snigu, svaki postol trampuži.

U snijegu svaka cipela propušte.

Va svit se gre zi otvorenimi oči.

U svijet se ide otvorenim očima.

Va tučnjavi se šćap ne zbira.

U tučnjavi se štap ne bira.

Va vinu je jistina.

U vinu je istina.

Va životu se nesmi plakat, leh se mora znat inžinjat.

U životu se ne smije plakati, već se treba znati snaći.

Vašćinu, ne opere nijena voda.

Sramotu ne može oprati niti jedna voda.

Vavik dobro pasa, ki se za državni šćap ćapa.

Uvijek dobro prođe onaj koji se za državni štap hvata.

Vavik je tako bilo i tako će bit, muškomu je pitat, a ženskoj odbit ali dat.

Uvijek je tako bilo i tako će biti: na muškome je pitati, a ženskoj odbit ili dati.

Vavik on živi, k izgine pošteno.

Uvijek on živi, k izgine pošteno.

Vazam, mora zemju namočit, kako bi mogal naravu oživit.

Vazam, mora zemlju namočiti da bi prirodu mogao oživit.

Zec će mater jiskat.

Zec će mater iskati.

Vedro je, moglo bi po noći bit mizdaka.

Vedro je, noću bi moglo biti mraza.

Vela ješka, vela peška.

Velika ješka, velik ulov.

Vela riba malu ji.

Velika riba malu jede.

Veli prasac zi korita rine maloga.

Veliki prasac iz korita rine maloga.

Ventulat pamet.

Prozračiti mozak (Promisliti prije odgovora.).

Veruge sužnji nose, a čovik oružje.

Lance sužnji nose, a čovjek oružje (O kićenju nakitom.).

Veselos ne dela vino i rakija, leh žart (srce).

Veselim te ne čini vino i rakija, već srce.

Veslo i timun su vavek dobri kumpanji

Veslo i kormilo su uvijek dobri prijatelji.

Vigurija z plačen fini.

Veselje plačem završi.

Vino je dobar hlapac, ma slab gospodar.

Vino je dobar sluga, a loš gospodar.

Vino je vragu sluga.

Vino je vragu sluga.

Vino se pozna, kada pride va tikvu.

Vino se spozna, kada dođe do glave.

Virat va klančinu.

Kočiti uzbrdo (Protiviti se kad to nema smisla.).

Vise habaj i pitaj, manje cakolaj i pravjaj.

Više slušaj i pitaj, manje brbljaj i pričaj.

Više vaja dobar glas, leh zlatni pas.

Više vrijedi dobar glas, nego zlatni pas.

Vit je više leh jimit.

Znat je više nego imati.

Vit, kada rabi fermat.

Treba znati kad treba stati.

Viva šperando, mori kagando.

Živiš štedeći, umreš posran (vejota).

Voda grote dere.

Voda hridi dere.

Voda je dobar sluga, ma slabi gospodar.

Voda je dobar sluga, a slab gospodar.

Voda sve opere, samo črni obraz ne.

Voda sve opere, samo crni obraz ne.

Voda ni nunkis (niti) va postolu dobra.

Voda ni u cipeli nije dobra.

Voja je više leho moć.

Volja je jača od snage.

Voja klaci ruši.

Volja kamen ruši.

Vol va nove vrata.

Vol na novim vratima.[55]

Vrag da vino, kadi sam ne more udelat toro.

Vrag da vino gdje sam ne može napraviti nered.

Vrana vrani oči ne kopa.

Vrana vrani oči ne kopa.

Vridnin rukan rabi pametna glava.

Vrijednim rukama treba pametna glava.

Vrime svakoga premore.

Vrijeme svakoga svlada.

Vrime sve liči.

Vrijeme sve liječi.

Vrime teče.

Vrijeme teče.

Vrimenu ne moreš stat na put.

Vremenu ne možeš stati na put.

Z oči v oči.

Iz oči u oči.

Z prci laze gradit.

Ne možeš prcima prolaze graditi (Ne možeš ničim graditi zidine.).

Z ruk v usta.

Iz ruku u usta.

Z tujega luša, va sred buša.

S tuđega konja, se pada u grmlje.

Za cukaricu ne dobit, mora se malo jis i čudo trudit.

Za šećernu bolest ne dobiti, trebaš malo jesti i puno raditi.

Za čudo jimit, se mora čudo znat i čudo delat.

Za puno imati treba puno znati i puno raditi.

Za čudo znat, se mora glavu peštat.

Za puno znati treba glavom mučnuti.

Za dobrin lušon se vavik praši.

Za dobrim konjem se uvijek praši.

Za dobro pasat moraš se pol šolda bedas udelat.

Za dobro proći, moraš se blesav praviti.

Za koris prča mlis.

Zalud je prča musti.

Za koris po tuči zvonit.

Uzalud je poslije tuče zvoniti.

Za maslo začinit rabi sol.

Za putar začiniti treba sol.

Za pojis dobru palentu rabi dobra glad.

Za pojesti dobru palentu treba velika glad.

Za pravicu va tamnicu.

Za pravicu u tamnicu.

Za puno udelat se mora puno mislit.

Za puno napraviti treba puno razmišljati.

Za puno živit se mora čudo delat a malo jist i pit.

Za dug život treba puno raditi, a malo jesti i piti.

Za rič preričit se mora almeno dva zajika govorit.

Za riječ prevesti treba barem dva jezika znati.

Za slabo bit ne rabi Boga molit.

Za loše biti ne rabi Boga moliti.

Za slabo stat ne rabi Boga pitat.

Za loše stajati ne treba Boga pitati.

Za tulo kripit mora se čudo kopat, veslat i hodit.

Za tijelo krijepiti treba puno kopati, veslati i hodati.

Za zras se mora čuda palente pojis.

Za narasti treba puno palente pojesti.

Zač jima kovač kjišća?

Zašto kovač ima kliješta?[56]

Zajik i pero moru udela više zla od oštroga mača

Jezik i pero mogu napraviti više zla od oštroga mača.

Zarok čuva smok.

Zabrana čuva zalihe.[57]

Zarečenoga kruha se najveć poji.

Zabranjena kruha se najviše pojede (Zabranjeno voće je najslađe.):

Zec mater jišće.

Zec mater išće (Velika je studen.).

Zec va gvozdu.

Zec u šumi.

Zeman gradi po kotarih kule, zeman gradi, zeman razgrajuje.

Vrijem gradi po kotarima kule, vrijeme gradi, vrijeme razgrađuje.[58]

Zemi vrime, dokjek moreš.

Uzmi vrijeme, dok možeš (Učini dok si mlad, jer kasnije nećeš moći.).

Zgubil je zvizdu Trmuntanu.

Izgubio je zvijezdu Trmuntanu; Pogubio se (Trmuntana je Sjevernjača.).

Zgubjen obraz ni rika ne more oprat.

Izgubljen obraz ni rijeka ne može oprati.

Zgubjena bala.

Izgubljen metak.

Zi baticu se jišće pravicu.

S batinom se traži pravda.

Zi ćivericu zid ne probiješ.

Glavom zid ne možeš probiti.

Zi falsu munidu ne moreš kupit kruha.

Lažnim novcem ne možeš kupiti kruh.

Zi jizbinu malo vina, pa ti krv boje kola.

Uz jelo malo vina, pa ti krv bolje kola.

Zi onin ki plače plači, a zi onin ki kanta kantaj.

S onim koji plače plači, a s onim koji pjeva pjevaj.

Zi sakin se grozje ne zobje.

Sa svakim se grožđe ne zoblje.

Zi svojin salon trt.

Sa svojim salom mazati.[59]

Zi štajunon oblačilo.

Godišnja doba traže svoju odjeću.[60]

Zi tamnice kada tada, zi grobnice nikada.

Iz tamnice kada tad, iz grobnice nikad.

Zi tujega luša, va srid buša.

S tuđeg konja, usred grmlja.[61]

Zi tujin konjen se dlgo ne pride.

S tuđim konjem se ne može daleko.

Zitruka se po besidi pozna.

Čovjek se po riječi poznaje.

Zlo se samo zatare.

Zlo samo sebe zatre.

Znanje brez pratike je kako kolo brez vretena.

Znanje bez prakse je poput kotača bez osovine.

Znat fermat.

Znati stati.

Znat je više leho jimit.

Znati je više nego imati.

Zrno do zrna pogača, kamik do kamika palača.

Zrno do zrna pogača, kamen do kamena. palača

Zubi na policu.

Zube na policu (Glad u kući.).

Zvon brez kjenpca.

Zvono bez bata (ne zvoni).

Žart žarta dokjek ga tulo kunpanja.

Srce kuca dok ga tijelo prati.

Železo se kuje dokjek je teplo, a drivo savija dokjek je mlado.

Željezo se kuje vruće, a drvo savija dok je mlado.

Železo se kuje va ognju, a čovik va potribi.

Željezo se kuje u ognju, a čovjek u nevolji.

Živin delo, mrtvin mir.

Živima posao, mrtvima mir.

Žventula judi pameti spravi.

Oskudica ljude dovede pameti.

[1] Kada je netko uporno htio nešto dokazati ili podučiti općepoznatom nazvali bi ga crvenom krpom.

[2] Priču: „Da se bedasti čude, a šegavi (bistri, pametni, lukavi) mudre“ zapisao je Rado Žic Mikulin po sjećanju na priče koje su više puta pričale puntarske žene u hladu: „Težačije su jimile voli za delo, običajno par ali jenoga i ontrat su bili tovariši zi drugin težakon, braton ali zormanon. Skupa su ontrat delali, jedan jedan, a drugi drugi dan. Kada su mekote bile zorane, drva pripejane i jematva, šli su doma. Voli više nisu jimile ča delat, kladalo se je voli va zajednički basar (pašnjak). Tamo se je svaki dan drugi čovik šal pogjedat kako su voli. Kako bi se vil, ki je čigov vol, se je na rogi kladalo sinjali. Niki bi bili zarizali na rogi čarku, zvizdicu, misečić ali škujicu. Niki su piturivali rog ali del roga zi cviti (boju). Niki su kladali balice od tuča na vrh rogi, a drugi prsteni od ležeza ali od tuča (mjedi). Jedan put je jedan falaš šal nikamo orat. Jimil je zajarmjen par voli ke su potezale ralo obrnjeno kuntra glavi. Pasal je kolo Kanajta. Vidil ga je Plašitići, upravitej biskupskog dobra i pital zač jima na rogih od voli črjene traki. Mislil je kako je to proti uroka. Ni vil za ta običaj biliharenja (označivanja) voli. Falaš mu je ontrat dal otvit (odgovor) na vapros (pitanje): 'Da se bedasti čude, a šegavi mudre!' Upravitej je ustal otvorenih ust, ni vil va ku skupinu on spada. Drugi dan je pital jenoga ki je delal na jimanju ča je to i zač je to na volih. Šlovik mu je lipo rasćaral (rasvijetlil) zač je to na rogih. Nakon toga je po žunu bil smih, aš su mislili kako školan upravitej ne vi (zna) zač su bilihi na rogih.“

[3] Dobar mladić nađe djevojku tamo gdje ga svi poznaju. Vrijedi i obratno.

[4] Nepomični dio žrvnja označava nesposobna čovjeka, sporog u odlukama. Nasuprot tome gorinje zrno predstavlja brza i odlučna čovjeka.

[5] Rado Žic Mikulin: „Ljudi nikada nisu zadovoljni i vole zanovijetati. Jedan naš korban (kapetan) je imao takva dva mornara i kormilara. Jedan dan mu je dosadilo njihovo brundanje i rekao im je 'Dat ću vam dva šolda više na sat, samo ne zanovijetajte.' Ona dvojica su kao iz puške odgovorila: 'Barba, dva šolda cenije (jeftinije) ma bruntulat!' To je ostalo u narodu.“

[6] Uzrečica u značenju „snađi se“; naime, u plovidbi slatkim vodama nije potrebno sobom voziti vodu za piće.

[7] Ne vjeruj strancu jer ne možeš znati što misli i krije li bodež u rukavu.

[9] Onome koji ne želi shvatiti, zalud je govoriti.

[10] Loš čovjek, nepopravljiv; koji kvari druge.

[11] Brbljavci prenose ono što ti se može obiti o glavu.

[12] Nemoj misliti ako si u gustoj šumi, da si ondje sam.

[13] Ako je mačka uhranjena, gospodar je marljiv.

[14] Nije dovoljno konja ostaviti na livadi, već ga treba držati na oku.

[15] Karakteran čovjek je krut, ali se drži riječi.

[16] Više marimo za one koji su nam blizu, nego o onima koji su daleko.

[17] Na papir se dade na pisti svašta jer papir ne prigovara, no pitanje hoće li to itko pročitati.

[18] Primjerice: Rušiti je lako, a graditi teško; Iskvariti čovjeka je lako, a popraviti teško.

[19] Otprilike: Kad narasteš moči ćeš se izboriti za sebe.

[20] Npr. deset muškaraca su muškaraci, deset žena su žene, a deset žena i samo jedan muškarac su ljudi.

[21] Obično se radi štednje/dima ne pale sve svijeće na oltaru, iako bi trebale.

[22] Kad te jednom ocrne nikad se ne možeš oprati.

[23] Jednom ganjaju zeca, drugi put psa, a misli se na ljude.

[24] Ako u neku sredinu dođe stranac, svi se drugačije ponašaju.

[25] Kad bura puše panjevi za ogrjev su suhi i lagani i treba ih ponijeti kući.

[26] Odnosi se na drevni katastrofalni moremot (tsunami), ili više njih, zapamćen u krčkim predajama.

[27] O dugim rukavima i toplom odijevanju ljeti; o debelim zidovima i izolaciji kuća.

[28] Ide kao od šale; lojem su se mazale daske brodskih navoza, kako bi brod lakše izvukli ili porinuli.

[29] Kiselica je jelo s kupusom i mesom karakteristična za otok Krk.

[30] Misli se na tri sveca u svibnju, kad se vrijeme kvari.

[34] To nan je ustalo od Liburni, aš oni su ubijali starci, ki više nisu bili za delo.

[36] Parodija na 1945. i pošast boljševizma u Hrvatskoj, kad su u državnu službu primani nepismeni.

[37] More sve može, čak. more i ne smije se podcijeniti.

[38] Tuman je hrvatski bog mora, pandan Neptunu i Posejdonu.

[39] Npr. kad netko nešto napravi bez plana što je osuđeno na propast.

[41] Kremen se smatra najtvrđim kamenom, a izreka se odnosi na ljude.

[42] U značenju: Nije tvoj kurac za moju pičku.

[43] Dok ne započneš posao ne znaš koliko ga je lako učiniti.

[45] Ilirski obučaj lapota, ubojstva staraca u doba gladi. Rado Žic Mikulin: „To nan je ustalo od Liburni, aš oni su ubijali starci, ki više nisu bili za delo zi tin besidami.“

[47] Vejota: pogrdni izraz za čovjeka koji se oporavio nakon propasti i sada se hvasta.

[48] Vejota: pogrdni izraz za čovjeka koji se oporavio nakon propasti i sada se hvasta.

[49] Doneseno na otok iz austrijske mornarice.

[51]Ne pada snijeg da pokrije brijeg već da zvijeri otkriju svoj trag.

[53] Obogatiti se na brzinu, obično na račun drugoga.

[57] Npr. potrošnju važne hrane za ljude i životinje treba nadzirati da dostaje za cijelu godinu.

[58] Građevine s vremenom propadaju kako se naraštaji izmjenjuju.

[59] Kad su djeca mala mažu se roditeljskom brigom, a kad narastu brinu se za se i svoje.

[61] Ne možeš na tuđem trudu naprijed, zbacit će te u grmlje.